1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Gde stanuju ukrajinske izbeglice u Nemačkoj?

6. april 2022.

Vlada u Berlinu želela je tačno da zna kako su smeštene izbeglice iz Ukrajine, da li žele tu da ostanu i šta im je u Nemačkoj najvažnije. Zato je pitala same izbeglice.

Većina ukrajinskih izbeglica koje stižu u Nemačku su žene (arhivska fotografija)
Većina ukrajinskih izbeglica koje stižu u Nemačku su žene (arhivska fotografija)Foto: Carsten Koall/dpa/picture alliance

Prema zvaničnim podacima, od početka rata 24. februara u Nemačku je stiglo gotovo 307.000 izbeglica iz Ukrajine (stanje 4.4.2022.). A uvek kada se spomene broj izbeglica obično sledi i napomena da je stvarni broj verovatno veći, zato što na granicama nema kontrola. I zato što ljudi iz Ukrajine mogu da ostanu u Evropskoj uniji do 90 dana bez vize.

-pročitajte još: Da li Nemačka može da integriše izbeglice iz Ukrajine?

Čak 84 odsto izbeglica su žene

Oko mesec dana nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo napad na susednu zemlju, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova htelo je da ima tačniju sliku o izbeglicama. Zato je u pretposlednjoj sedmici marta sprovedeno istraživanje među gotovo 2.000 izbeglica – direktno ili onlajn preko veb-stranica Ministarstva, Saveznog ureda za migracije i izbeglice (BAMF) i portala pokrenutog u martu „Germany4Ukraine“ (Nemačka za Ukrajinu).

„Brze, pouzdane i sveobuhvatne informacije o smeštaju, registraciji i medicinskoj pomoći veoma su važne za izbeglice“, naglašava savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, objašnjavajući svrhu tog ispitivana. Pritom je potvrđen utisak koji se stekao na temelju televizijskih izveštaja: 84 odsto izbeglica su žene, 58 odsto njih je pobeglo s decom.

Deca iz Ukrajine u Nemačkoj se školuju preko interneta

01:27

This browser does not support the video element.

Berlin je glavno odredište za ljude iz Ukrajine

Da ih je mnogo stiglo u Berlin i da su zasad tamo ostali, i to je potvrđeno ovim ispitivanjem. Od svih ispitanika, 14 odsto ih je u Berlinu, dakle mnogo više nego u drugim nemačkim milionskim gradovima: Minhen 5 odsto, Hamburg 3 procenta. Ministarka unutrašnjih poslova se nada da će biti moguće izbeglice nagovoriti da prihvate smeštaj i u drugim, manjim gradovima.

Nešto više od polovine ispitanika je, prema sopstvenim navodima, spremno na to. Ali, protiv prelaska u druga mesta govore pre svega društveni kontakti na sadašnjem mestu boravka i bolji izgledi da se nađe posao. Berlin je svakako mnogima privlačan zato što tu postoji velika ukrajinska zajednica koja je pre početka rata imala gotovo 13.000 članova. Nezavisno od toga, gotovo trećina ispitanika računa da će uskoro moći da se vrati u domovinu. Malo manje od petine nema nikakvih daljih planova.

„Germany4Ukraine“ i kao aplikacija

Želje i nade izbeglica iz Ukrajine slične su željama i nadama ljudi iz drugih zemalja koji su spas potražili u Nemačkoj: finansijska podrška, zdravstvena zaštita, pomoć pri odlasku u državne ustanove. Ali, važni su im i sopstveni stan ili siguran smeštaj, kao i psihološka pomoć.

Kako bi se brzo i bez komplikacija informisali o mogućnostima koje im se pružaju u Nemačkoj, ministarka Fezer preporučuje portal „Germany4Ukraine“, koji postoji od marta, a koji je sada dostupan i preko besplatne aplikacije za pametne telefone. Informacije se nude na četiri jezika: ukrajinskom, ruskom, engleskom i nemačkom.

Prilikom posete digitalnoj laboratoriji sa sedištem u Berlinu, koja je razvila tu aplikaciju, socijaldemokratkinja Fezer se zahvalila zaposlenima na podršci. Saradnja sa Ukrajinkama i Ukrajincima koji pomažu u oblikovanju portala je važna za postizanje cilja, ali istovremeno i dirljiva, rekla je ministarka Nensi Fezer.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.