Putokaza nema. Ko ne zna i ne pazi, promašiće skretanje na uzak i krivudav put, koji je u dosta lošem stanju.

Na kraju puta je rampa. To je ulaz na sportski aerodrom Kumanovo, na tri kilometra vazdušne linije od Srbije i šest od Kosova. Ništa ne podseća da je tu pre 25 godina, 9. juna 1999, potpisan sporazum kojim je okončan krvavi rat.

„Da budem iskren, to me pomalo čudi. Očekivao sam da ovde bude neka tabla na kojoj piše da je tu potpisan Kumanovski sporazum“, kaže David Petrović iz Aleksinca.

Generacija 99

David je rođen upravo te 1999. godine, a danas završava fakultet u Nišu i novinar je studentskog lista „Presing“. To što se dogodilo u Kumanovu, on opisuje ovako: „Moglo bi se reći da je ovde došao kraj nečem strašnom – ratu.“

Tu je i Ereza Krasnići. Ona je sa Kosova i Davidova je vršnjakinja. Takođe je iznenađuje to što na aerodromu nema nikakvih obeležja tog važnog događaja.

„Ja lično nisam doživela rat 1999. jer sam tada rođena, ali ovo mesto budi emocije u meni i podseća me na priče o ratu. Bilo je to bolno vreme za nas Albance.“

Ereza i David bili su deo projekta „Generacija 99“ koji je po drugi put organizovao Dojče vele. Mladi ljudi iz Srbije i sa Kosova susreli su se prvi put pre pet godina u vreme kada je obeležavana 20 godišnjica Kumanovskog sporazuma. Tada je većina tek počinjala da studira.

Danas su to mladi ljudi na početku profesionalne karijere u novinskim redakcijama na Kosovu i u Srbiji: Gresa, Aleksandra, Gentijana, Milica, Medina, Sara, Merđime, Filip, Liridon…

Konstruktivnim idejama protiv predrasuda

Razgovarati i razmeniti ideje. Dati možda i neke konkretne predloge… To je bila osnovna ideja diskusije mladih koja je, posle posete aerodromu u Kumanovu, održana u obližnjem kafiću.

„Ratovi iz 1990-ih i dalje imaju uticaj na društva na Zapadnom Balkanu. Ovde je važno da se konstruktivnim idejama suprotstavimo predrasudama i tenzijama, i da damo glas mladoj generaciji“, objašnjava inicijatorka projekta, urednica DW programa za Evropu, Adelhajd Fajlke. Zato je, kaže, Dojče vele i okupio mlade medijske profesionalce koji su svi rođeni 1999. godine.

Sve to na licu mesta pratili su nemačka TV-stanica „Feniks“, kosovski javni servis RTK, kao i više drugih medija iz Srbije, sa Kosova i iz Severne Makedonije.

Gost diskusije bila je i nemačka ambasadorka u Severnoj Makedoniji Petra Drehsler. Kao neko ko je rođen u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ona je govorila o svojim ličnim iskustvima iz tzv. nemačko-nemačke integracije, kao i o tome kako se razvija zajedničko pamćenje.

„Radi se o empatiji i o zajedničkom upoznavanju različitih perspektiva. Zato je važno ovo što se ovde dešava između Srba i Kosovara. Ovo je odličan projekat koji daje nadu da mladi ljudi mogu ovde, danas, zajedno da razgovaraju. Da imaju konkretne ideje, jer radi se o njihovoj budućnosti“, kaže Drehsler.

„Uopšte nismo toliko različiti“

Uz voditelje diskusije, Vjosu Ćerkini iz Prištine i Aleksandra Bugarina iz Novog Sada, konkretnih ideja nije nedostajalo. Kao ni predloga za buduće, zajedničke medijske projekte. Jer, kako je zaključeno, ključeve budućnosti koju je pomenula ambasadorka, može u rukama da ima samo mlada generacija.

A za to je ponekad dovoljno „već i samo slušanje drugih, upoznavanje drugih perspektiva“, rekla je jedna od učesnica projekta, Irena Čučković. „Onda često shvatimo da idemo na iste muzičke festivale, da imamo mnogo toga zajedničkog u kulturi, mentalitetu, da volimo sličnu hranu… Da uopšte nismo toliko različiti.“

„Mislim da možemo da napravimo promenu“, kaže Aferdita Lukaj iz Prištine. Istog su mišljenja bili i drugi, iako se moglo čuti da te reči u ovom trenutku možda zvuče kao „nemoguća misija“. Ali, i najduži i najteži put počinje prvim koracima. Putokaz je tu.