Posle više meseci rada, konsultacija, menjanja teksta, usaglašavanja rečnika i balansiranja između različitih pozicija zemlja-članica, Evropska komisija usvojila je Strategiju za „verodostojnu perspektivu proširenja i pojačan EU-angažman na Zapadnom Balkanu“. U najkraćem, strategija predviđa mogućnost novog proširenja 2025. godine, uz ispunjavanje svih kriterijuma Evropske unije.

- pročitajte još: Do 2025? – smela prognoza

„Pristupni pregovori već se odvijaju sa Srbijom i Crnom Gorom. Uz snažnu političku volju, sprovođenje stvarnih i održivih reformi i konačna rešenja u sporovima sa susedima. One mogu potencijalno biti spremne za članstvo sa perspektivom 2025. godine“, stoji u zvaničnom tekstu Strategije.

Junker: Indikativno vreme

Već na prvo čitanje jasno je da je, uz velike ograde, 2025. godina zadržana u Strategiji da se ne bi izgubila kredibilnost i razvodnila istorijska najava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o Strategiji kao „kredibilnoj perspektivi pristupanja Srbije i Crne Gore do 2025. Godine“. Tokom samog predstavljanja tog dokumenta u Strazburu, primetno je bilo da 2025. godina nije bila ni „datum“, ni „cilj“ niti „rok“ – već „okvirna mogućnost“, „indikativni okvir“ ili tek „podstrek“.

„Pogrešno je pretpostaviti da smo Evropska komisija i ja rekli da Srbija i Crna Gora moraju da budu u EU do 2025. Ne, to je samo indikativno vreme i ohrabrenje, tako da te zemlje rade snažno i prate taj put“, izjavio je Junker povodom predstavljanja Strategije proširenja.

Gde su nestali datumi?

U tekstu Strategije navodi se da su Srbija i Crna Gora trenutno lideri u procesu pristupanja, a da Albanija i Makedonija prave značajne korake na svom evropskom putu.

„Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje njihovih pristupnih pregovora na osnovama ispunjenih uslova. Komisija će početi da sprema mišljenje o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo čim dobije kompletne odgovore na upitnik. S održivim napretkom, BiH bi mogla da postane kandidat za članstvo. Kosovo ima mogućnost za održiv napredak kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i napredak ka evropskom putu, kada to dozvole objektivne mogućnosti“, navodi se u dokumentu.

- pročitajte još: EU i Balkan: Nije to prava ljubav

Činjenica da su se u finalnom tekstu „izgubili“ svi datumi (sem bojažljivo pomenute 2025. godine) koji su postajali u prvobitnim nacrtima, a koji su se odnosili na konkretne vremenske odrednice u procesu evrointegracija za sve zemlje sa Zapadnog Balkana, govori u prilog najavama iz Brisela da su zemlje-članice s Nemačkom na čelu, u velikoj meri protiv davanja datuma odnosno vremenskog obavezivanja EU i oročavanja reformskog napretka u procesu proširenja.

Reforme, ali i interesi

Iako nova Strategija „perspektive proširenja“ nije čvrsto vremenski određena – kako se u prvi mah očekivalo – ona ipak predstavlja jasno pruženu ruku Evropske unije i zajedničku perspektivu EU-integracija za sve na zemlje Zapadnog Balkana.

„S političke strane, Strategija sadrži ohrabrenje i motivaciju političkoj eliti u zemljama-kandidatima i mogućim kandidatima u smislu da govori o tome da je taj region sastavni deo evropskog integracionog procesa, a ne više, kao što se često događalo u prošlosti, kao nešto što je van tog procesa, nekakva vrsta tuđeg komšiluka“, kaže direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) Dušan Reljić.

- pročitajte još: EU postaje balkanska – i to stvarno!

U razgovoru za DW Reljić ocenjuje da je spominjanje 2025, kao godine kada bi moglo da dođe do narednog proširenja Unije, više „tačka orjentacije“, a manje „obavezujuća odrednica“ za EU. „Sve će zavisiti od toga do koje mere će zemlje-kandidati moći da ispunjavaju uslove, a sa druge strane mora da postoji spremnost zemlja-članica EU da se ispuni obećanje o brzom ulasku tih zemlja“, kaže Reljić.

Ponovo važna geopolitika

Uslovi neophodni za napredak na putu ka EU više puta su napomenuti u novoj Strategiji i zajednički su za ceo region. Fokus je i dalje na vladavini prava, borbi protiv korupcije, ekonomskim reformama i ovoga puta najviše pominjanim bilateralnim pitanjima.

„Sva otvorena bilateralna pitanja moraju biti rešena pre ulaska u EU. Evropska unija će jednostavno odbiti da uveze nerešena statusna pitanja“, upozorio je komesar za pregovore o pridruživanju Johanes Han.

Međutim, puko ispunjavanje uslova neće biti jedino, a možda čak ni prelomno za proces novog proširenja EU. Na to da pretpristupna politika i proces širenja EU nisu „egzaktna nauka“, već politički proces koji je u velikoj meri zasnovan na interesima, upozorava i Dušan Reljić. „Mislim da sada, imajući u vidu da je geopolitika ponovo postala zanimljiva u međunarodnim odnosima zbog vlade predsednika Trampa i predsednika Putina, kao i zbog strašnog nazadovanja u Turskoj – zbog svega toga se EU malo više brine da pojača stabilnost i zato se i više trudi da zemlje Zapadnog Balkana ipak što pre dovede pod svoje okrilje“, kaže Reljić za DW. On dodaje da postoji mogućnost i da izlazak Velike Britanije iz EU podstakne proširenje, kako bi jedan odlazak bio nadoknađen dubljom integracijom i daljim širenjem Evropske unije.

Pristupanje Zapadnog Balkana – EU-investicija

I dok zemlje Zapadnog Balkana sada razmatraju tekst Strategije pokušavajući da nađu svoje mesto na putu ulaska u EU, a mnoge se pred Briselom utrkuju da se pokažu, bar na rečima, kao „najbolji đaci“, u Evropskoj komisiji insistiraju na tome da se može govoriti samo o jedinstvenoj perspektivi proširenja za sve u regionu. To je posebno naglasila šefica EU-diplomatije Federika Mogerini, rekavši da će region „ili zajedno uspeti ili zajedno podbaciti“.

- pročitajte još: Da li biste se kladili na Srbiju gospdine Han?

U Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja kažu da političke elite i vlade zemlja regiona imaju interes i potrebu da svojim biračima pokažu da najbrže i najbolje napreduju, što jeste legitimna želja – ali da ona po neki put nije u skladu sa stvarnim rezultatima.

„U Briselu i glavnim gradovima zemalja Evropske unije sa manje emocija se gleda na želje i potrebe zemlja Jugoistočne Evrope, a najviše se gleda na raspoloženje stanovništva kod kuće, koje poslednjih godina, na talasu populizma i netrpeljivosti prema strancima i uz geopolitička strahovanja, nema više tu izraženu solidarnost koja je postojala kada je pao Berlinski zid. Sve to bi trebalo uskladiti i pronaći način da se to ispriča biračima kod kuće, a da se istovremeno ne naprave greške koje bi mogle da podstaknu populizam kod kuće“, kaže Dušan Reljić.

Za to vreme, svesni situacije u zemljama-članicama, u EU naglašavaju da nova Strategija ne donosi spuštanje kriterijuma, niti omogućava prečice na putu ka članstvu. „Želimo da vidimo proširenje na Zapadni Balkan, ali ne želimo da vidimo ulazak bez ispunjavanja uslova. Oni još nisu ispunili uslove, a neki su daleko od toga“, smatra predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

„Da se drugi ne umešaju“

Pored jasne poruke verodostojnog i na ispunjavanju kriterijuma zasnovanog napretka, put zemlja-članica, ali i put regiona, uz novu Strategiju poslata je i poruka jedinstva, obostrane dobrobiti i zajedničke budućnosti EU i Zapadnog Balkana.

- pročitajte još: Krhki Balkan u Trampovoj eri

„Pristupanje je najbolja bezbednosna politika za građane Evrope – čvrsta i zasnovana na postignućima. Perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU je u našem bezbednosnom i ekonomskom interesu. To je geostrateška investicija u jaku i ujedinjenu Evropu, zasnovanu na zajedničkim vrednostima. Ne smemo ostaviti prostora da se drugi pred našim vratima umešaju“, izjavio je komesar Han predstavljajući Strategiju i zastupajući buduću politiku proširenja.

Zemlje-članice EU ponovo će razmatrati Strategiju Evropske komisije i svoj sud dati najverovatnije na Evropskom savetu u junu. Na zemljama Zapadnog Balkana ostaje da zasuču rukave i već u narednim mesecima pokažu koliko mogu da urade na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android