Si Đinping je, kao i svake godine, 1. oktobra održao govor povodom godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Kao i prethodnih godina, govorio je o Tajvanu. Si tvrdi da je ta ostrvska republika deo Narodne Republike Kine, što nije tačno, jer Komunistička partija Kine nikada nije vladala tim ostrvom.

Pitanje Tajvana

Ostrvo na kojem vlada demokratija predstavlja trn u oku za Sija, jer se boji da bi slobodarski primer koji pružaju 23,5 miliona Tajvanaca mogao da inspiriše ljude u njegovoj zemlji.

Vojni stručnjaci smatraju da bi 2027. mogla biti ključna za mogući kineski napad na Tajvan, jer bi do tada trebalo da bude završena modernizacija kineske vojske.

Ključno pitanje za Peking moglo bi biti hoće li SAD pružiti pomoć svom savezniku Tajvanu. Na to su se SAD zakonski obavezale u slučaju kineskog napada. Predsednik Džozef Bajdenviše puta je naglasio da će u slučaju napada pomoći, ali nije precizirao kako bi ta pomoć izgledala.

Za Peking je važno ko će u novembru pobediti na predsedničkim izborima u SAD. Ključni deo strategije Si Đinpinga je pokušaj da podeli zapadne saveznike i natera ih da zauzmu različite pozicije.

Ako pobedi Tramp…

Ako pobedi Tramp, Siju bi možda uspelo da podeli zapadne saveznike. Međutim, moguće je da bi se odnosi Vašingtona i Kine pod Trampom još više pogoršali.

Istovremeno, tokom svog predsedništva, Tramp je pokazao slabosti koje bi Peking mogao da iskoristi.

Tramp je više puta iznosio netačne tvrdnje da Tajvan, koji je svetski lider u proiyvodnji čipova - oduzima radna mesta Amerikancima. Sve u svemu, verovatno će Peking zaključiti da bi drugi mandat Trampove administracije mogao doneti mogućnost „dogovora" o Tajvanu. Ipak, takav mandat bio bi obeležen haosom i neredima - a to Peking ne voli.

Ako pobedi Haris…

Peking zna da haosa i nereda neće biti ako pobedi Kamala Haris. Međutim, ako Haris postane predsednica, to bi značilo nastavak politike prema Kini koju je vodila Bajdenova administracija, koja Kinu vidi kao konkurenta i rivala.

Po pitanju Tajvana, Kamala Haris će verovatno nastaviti Bajdenov kurs, dodatno učvršćujući i jačajući sve saveze u Aziji.

Ako Haris postane predsednica,NATOće biti ojačan i biće teško izazvati podele. Kineska ekonomija ne bi mogla da podnese sankcije EU uz one iz SAD, koje bi sigurno usledile u slučaju kineske invazije na Tajvan.

Za Kinu je bolje da pobedi Haris

Sve ovo podržava tezu da mogući datum kineskog napada na demokratski Tajvan zavisi više od spoljašnjih nego od unutrašnjih faktora. Peking se neće upustiti u rat protiv SAD i njenih evropskih saveznika.

Za Kinu bi znatno povoljnije bilo da američka predsednica bude Kamala Haris nego da predsednik ponovo bude Donald Tramp.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku