„Velika većina ispitanih, njih 66 odsto, strahuje da će se podele u društvu povećati i da će to dovesti do sukoba“, kaže Griša Brover-Rabinovič, rukovodilac studije koju je sprovelo osiguravajuće društvo „R+V". To predstavlja značajan porast od čak 16 odsto u odnosu na ispitivanje sprovedeno u leto 2023, a i tada je sa 50 procenata ta bojazan bila već veoma izražena, pogotovo kada se ima na umu da je nemačko društvo izrazito konsenzualno – zazire se od većih sukoba i žestokih društvenih rasprava i prevladava generalna sklonost ka dogovoru i društvenoj harmoniji.

Drugi strah je još jasnije prisutan: 59 odsto Nemaca boji se političkog ekstremizma, što je povećanje od čak 21 procenat u poređenju s ispitivanjem prošlog leta. Pritom je 72 odsto ispitanih izjavilo da se najviše boji desnog ekstremizma, 61 odsto islamističkog, a 29 odsto levog (u anketi je bilo moguće zaokružiti više odgovora).

„German Angst"

Na engleskom govornom području je sintagma „German Angst“ (nemački strah) uobičajena kada se govori o Nemcima. Njome se označava kolektivna nesigurnost čitave nacije, odnosno rašireni strahovi od mnogo čega što bi život mogao da donese. Nekad je to strah od rizika nuklearne energije, nekad od pandemije, ekonomske krize, klimatskih promena ili rata.

Za psihologe to nije veliko iznenađenje: ko mnogo ima – mir, blagostanje, uređenu državu – taj se i boji da bi to mogao da izgubi. Za Nemačku je, međutim, tipična stalno prisutan strah od „najgoreg mogućeg scenarija", pa su građani u toj zemlji više nego drugde spremni da se osiguravaju od svih eventualnosti.

Otuda nije neobično da baš osiguravajuće društvo „R+V" već više od 30 godina sprovodi vrlo cenjene ankete na reprezentativnim uzorcima stanovništva koje se generalno smatraju važnim indikatorom raspoloženja građana. Ova poslednja sprovedena je tokom februara na 1.000 ispitanika i to onlajn.

Strah od desnog ekstremizma

U pravilu se njihove studije sprovode tokom leta, ali otkako je u januaru istraživački tim „Korektiv" (Correctiv) izvestio o sastanku desničarskih ekstremista u Potsdamu, na kojem su bili i neki visokopozicionirani političari desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), a gde se pod eufemističkim terminom „remigracija" raspravljalo o potrebi i mogućnosti iseljavanja građana stranog porekla iz Nemačke, uključujući i one koji već imaju nemačko državljanstvo, širom zemlje održavaju se mirne demonstracije protiv desnih ekstremista na kojima se okupljaju stotine hiljada do sada često „uspavanih“ građana. U tom kontekstu, sprovedena je ova vanredna, februarska studija „Strahovi Nemaca".

„Već duže vreme u Nemačkoj uočavamo određeno razdvajanje u različite društvene tabore, na primer po načelu levo-desno, siromašno-bogato ili urbano-ruralno, a sada desničarski ekstremisti raspiruju strah od još dubljih rascepa svojim napadima na demokratiju", objašnjava Izabele Borucki, politikološkinja sa Univerziteta Filips u Marburgu i savetnica „R+V studije".

„Istraživanje 'Korektiva' i izveštavanje medija o skupu u Potsdamu pokazuju da postoje evidentni napori da se uništi država, demokratija i društvo u njihovom sadašnjem obliku", objašnjava Borucki i dodaje: „Civilno društvo desničarski ekstremizam vidi kao konkretnu pretnju."

Razlike između istoka i zapada

Dugoročno posmatrano i to od 1996, strah od političkog ekstremizma samo dva puta je bio veći nego sada: 2016. (68%) i 2017. (62%). U oba slučaja su dominantne političke teme bili napadi terorističke milicije IS i talas izbeglica u Evropi. U proteklih sedam godina ta tema je imala manju ulogu u istraživanjima za „R+V".

Ako se posebno posmatraju regioni Nemačke Kada, uočavaju se neke sličnosti, ali i neke razlike. „I na istoku i na zapadu se velika većina ljudi veoma boji podela u društvu i političkog ekstremizma", kaže šef studije Brover-Rabinovič. U istočnoj Nemačkoj je strah od raskola u društvu nešto izraženiji nego u zapadnoj (istok: 69 odsto, zapad 65 odsto). A na zapadu je pak strah od političkog ekstremizma veći nego na istoku (zapad: 60 odsto; istok: 57 odsto).

No, vidljivije su razlike u vrsti ekstremizma: na istoku se ljudi najviše boje islamističkog ekstremizma (70%), a zatim desnog ekstremizma (61%). Na zapadu je obratno: desničarski ekstremizam (74%) zabrinjava ljude značajno više nego islamistički terorizam (59%).

Sličnost postoji kada je reč o opasnosti od levog ekstremizma: i na istoku i na zapadu Nemačke građani je ocenjuju kao relativno nisku – istok: 27 odsto, zapad 29 odsto.

Vladajuće stranke stagniraju

Takva povećana bojazan od rascepa društva i desnog ekstremizma odslikava se i u najnovijim anketama o popularnosti nemačkih stranaka. Dok je AfD početkom januara u anketama bila na 19,5 odsto, trenutnu je na 18 procenata, pokazuje istraživanje Alensbah instituta za demoskopiju (IfD). Međutim, desničarski populisti ipak ostaju druga najjača politička snaga, iza Demohrišćana (CDU/CSU) koji imaju 32 odsto.

Sve tri vladajuće stranke su iza AfD-a: Socijaldemokrate (SPD) 15 odsto, Zeleni 14, a Liberali (FDP) šest procenata, pri čemu su se samo Zeleni malo popravili u odnosu na prethodni mesec – za pola procenta.

Značajan uspeh u toj anketi zabeležila je nova stranka, Savez Sara Vagenkneht (BSW). Ta partija, koju je tek nedavno osnovala bivša političarka iz Levice, i koja za sebe tvrdi da nije ni leva, ni desna, mogla bi da uđe u Bundestag kada bi sada bili izbori i to sa sedam odsto glasova birača.