Biti i glamurozan i političan – to je oduvek bila ambicija najvažnijeg evropskog filmskog festivala, onog u Kanu. Umetnički direktor Tjeri Fremo već je najavio da neće pozvati zvaničnu rusku delegaciju, ali je zadržao pravo da u program uvrsti ruske režisere.

Ruski režiser Kiril Srebrenikov uvršten je u zvanični program sa svojim filmom „Žena Čajkovskog“. Fremo je rekao da Srebrnikov za taj film nije dobio državna sredstva. Taj ruski režiser je treći put u Kanu. U Rusiji je dve godine bio u kućnom pritvoru, trenutno živi u Nemačkoj.

Povratak nagrađenih

Pored tog filma, u takmičarskom programu biće prikazano još 20 ostvarenja, a samo četiri su režirale žene. Među režiserima su brojni pobednici na kanskom festivalu koji u vitrini već drže svoju „Zlatnu palmu“.

Stari američki majstor Dejvid Kronenberg vraća se sa naučnofantastičnim horor-filmom „Zločini budućnosti“. I drugi bivši pobednici su tu: braća Darden iz Belgije, Šveđanin Ruben Estlund, Japanac Kore Eda Hirokazu, kao i Rumun Kristijan Munđu. Tu je i Park Čan-vuk iz Južne Koreje, koji je već dva puta dobijao nagradu publike. On učestvuje sa misterioznim trilerom „Odluka da se ode“ (Decision to Leave).

Film „Vreme Armagedona“ Amerikanca Džejmsa Greja okupio je filmske zvezde. Radnja se odvija u doba vladavine predsednika Regana, a porodica Tramp je takođe prisutna. U glavnim ulogama su En Hatavej i Entoni Hopkins. Režiser je do sada pet puta pozivan u Kan, ali je iz njega odlazio praznih ruku.

Užas i glamur

Mišel Hazanavičus snimio je komediju sa zombijima. Film se zove „Secite“ (Coupez!) Film je trebalo da se zove „Z“, ali pošto je taj znak medijski poznatim učinila ruska vojska u Ukrajini, film je preimenovan. Iranski režiser Ali Abasi učestvuje sa trilerom „Sveti pauk“.

Glamurozni su i filmovi izvan konkurencije. Pre svega, nastavak čuvenog filma „Top gan“ iż 1986. u kojem Tom Kruz igra glavnu ulogu – 36 godina posle glavne uloge u originalu. Australijanac Baz Lurman snimio je film „Elvis“. Mladog kralja rokenrola glumi Ostin Batler, a njegovog legendarnog menadžera Tom Henks.

Evropa i migrantske priče

Afrički kontinent nije zastupljen ni sa jednim filmom. Ipak, neki režiseri posvetili su se temama kolonijalizma, migracije i rasizma. Braća Darden filmom „Tori i Lokita“ prikazuju dramu dvojice mladih migranata iz Afrike. Francuska režiserka Leonor Seraj ispričala je priču o majci i njena dva sina koji su 1986. napustili Obalu Slonovače i došli u Pariz. Film prikazuje život porodice do 2010. Katalonski vizuelni umetnik Albert Sera je radnju filma „Pacifikacija – mučenje na ostrvima“ (Pacification - Tourment sur les iles) smestio u Francusku Polineziju.

Kristijan Munđu je dramu „RMN“ smestio u seosku zajednicu u Transilvaniji. On opisuje porast rasističkih predrasuda, nakon dolaska stranih fabričkih radnika.

Ukrajinski filmovi i bojkot Rusije

Nezvanično se među učesnicima čuje da je maksimalistički ukrajinski zahtev glasio da se „ruski jezik uopšte ne čuje na festivalu“. Pre toga je organizator izašao u susret zahtevu ukrajinskog ministarstva kulture i isključio sa festivala ne samo zvanične ruske predstavnike, već i filmske kritičare i novinare. Učešće ruskog režisera Kirila Srebrenikova koji živi u Nemačkoj samo je donekle promenilo tu poziciju. Na osnovu tih odluka, čuveni ruski filmski kritičar Andrej Plahov, koji inače potiče iz Lavova, neće moći u Kan. On je na svom profilu na Fejsbuku reagovao suvereno: „Možda moramo zaista da shvatimo šta znači biti građanin jedne agresorske zemlje“.

„Nultu toleranciju“ prema svemu ruskom ne dele ni svi stvaraoci iz Ukrajine. Jedan od najpoznatijih ukrajinskih filmadžija, Sergej Loznica, još u martu je reagovao na paušalni bojkot ruskih filmova: „To što se događa je strašno“, rekao je on u intervjuu za jedan filmski časopis. „Ali ja apelujem na sve da ne upadnu u ludilo. Ne smemo da sudimo o ljudima na osnovu njihovih pasoša, već na osnovu njihovih dela“. To držanje je Loznici donelo isključenje iz Filmske akademije Ukrajine, koja je osnovana 2017. Njegov film „Prirodna istorija destrukcije“ biće prikazan u posebnom programu.

Snimati na frontu

U Kanu će biti prikazan film „Mariupolis 2“ Mantasa Kvedaravičiusa. Litvanaca su u aprilu u Marijupolju ubili pripadnici ruske vojske. Njegova verenica, Hana Bilobrova, koja je bila s njim, uzela je snimljeni materijal i zajedno sa montažerkom Dunjom Sihov napravila dokumentarac izuzetne aktuelnosti. Festival je saopštio da se film mora predstaviti u Kanu, pa ga je naknadno uvrstio u program. Biće prikazan 19. maja.

U sporednom festivalskom programu „Poseban pogled“ film pod nazivom „Vizije jednog leptira“ izaziva veliku pažnju. Snimio ga je pre rata mladi ukrajinski režiser Maksim Nakonečnji. On pripoveda „tvrdu, nadrealističnu priču Lilje, koja posle zarobljeništva kao pilot, očajnički pokušava da se vrati normalnom životu“, kaže režiser. „Na žalost, moj film je bio predosećaj rata“, dodao je. Od početka ruske invazije on je na frontu sa oružjem i kamerom. Kaže da će od toga nastati dokumentarni film.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.