Evro je juče (6.5.) počeo da pada u odnosu na dolar posle objave informacije u nemačkom časopisu "Špigel" da Grčka namerava da izađe iz grupe zemalja koje koriste evro kao zajedničku valutu. Evro je juče poslepodne vredeo 1,4421 dolara u odnosu na 1,4541 dolara od četvrtka (5.5.)

"Informacije objavljene u Špiglu koji se poziva na nemačke izvore navode da Grčka namerava da napusti evro zonu", rekao je agenciji Frans pres analitičar jedne američke banke koji nije želeo da mu se navede ime. On je dodao da su te informacije uznemirujuće i da nije čudo da evro slabi.

"Izmišljotina"

Francusko Ministarstvo pivrede i finansija ocenilo je da je vest o navodnom razmišljanju Grčke da napusti evro zonu "izmišljotina". Danas je "kateogorički demantovao" ovu informaciju i izvor iz kabineta grčkog premijera Jorgosa Papandreua. "Članci ovog tipa škode naporima Grčke i samo služe špekulantima, i to kategorički demantujemo", rekao je taj izvor.

Šef Evrogrupe Žan Klod Junker, kako je preneo njegov portparol, demantovao je da se održava vanredni sastanak ministara finansija monetarne unije posvećen problemima Grčke.

Motiv nezavisnost

Za Grčku bi „povoljna“ sopstvena valuta u poređenju sa evrom značila i mogućnost da privredu ponovo učini konkurentnijom. Pre nego što su uvele zajedničku valutu, neke države su baš iz tog razloga namerno slabile svoje valute s vremena na vreme.

Ipak, među stručnjacima za finansije još uvek nema saglasnosti oko toga da li je uopšte moguće samostalno napuštanje evro zone. Pravno gledano, situacija je složena. Febus Atanasiu, pravnik pri Evropskoj centralnoj banci, napisao je u jednom tekstu 2009. da je povlačenje iz evro zone moguće samo ako država istovremeno istupi i iz Evropske unije. To je prema Lisabonskom sporazumu moguće, jer na osnovu paragrafa 50 „svaka država članica u skladu sa sopstvenim ustavnim propisima može da odluči da istupi iz EU“.

Potpuni očaj?

Drugu varijantu razmotrio je britanski časopis „Ekonomist“. Tako bi jedna zemlja mogla da usvoji zakon prema kome bi se ubuduće plate javnih službenika, socijalni doprinosi i kamate za državne dugove plaćale u novoj valuti. To bi nužno pogodilo i privatni sektor.

Ali najveći problem bi tada bilo vreme neophodno da se pređe na novu valutu, koje sa sobom nosi mnoge logističke i finansijsko političke zamke. Jedna zemlja mora da bude potpuno očajna da bi se usudula na takav jedan korak, smatraju stručnjaci. Ali ni to nije isključeno.

Autori: K. Valc / I. Ivanović

Odg. urednica: D. Rošćić