Impresivne slike iz makedonskog glavnog grada: uprkos brojnim pokušajima vlade da ih spreči na putu u Skopje, desetine hiljada građana iz svih delova Makedonije došli su u glavni grad i demonstrirali u mirnoj, gotovo veseloj atmosferi. Njihova poruka šefu vlade Nikoli Gruevskom bila je veoma glasna i jasna: njegovo vreme je prošlo, on bi trebalo da se povuče.

Ta poruka nije stigla samo iz redova opozicionih socijaldemokrata koji su pozvali na veliki protest jer na jučerašnjim demonstracijama stranačke simbolike nije bilo. Nedvosmisleno jaka simbolika bile su razne zastave: makedonska, albanska i svih drugih manjina koje žive u Makedoniji. Nisu to bili stranački članovi, nisu to bili Makedonci, Albanci, Srbi, Turci i Romi. U Skopju su demonstrirali nezadovoljni građani Makedonije. Zahvaljujući otkrićima na osnovu ilegalnih snimaka, hiljadama građana postalo je jasno koliko je arogantno i korumpirano društvo na vlasti i u kojoj meri ono gazi osnovna ljudska prava u Makedoniji. To je ono što je ljude motivisalo na proteste, ne samo juče, već i proteklih dana.

Bez obzira na to koliko dugo premijer Gruevski ostane na tom položaju, on će sve teže moći da vlada jer – ništa više nije kao pre. Kada se jednom probude i oslobode straha, građani će se sve odlučnije boriti za pravo da žive u jednoj istinskoj, a ne samo prividnoj demokratiji. Među demonstrantima su dominirali mladi. Jasno, njihovu svakodnevicu obeležavaju nezaposlenost i besperspektivnost. Sada se oni bore za budućnost zemlje, a time i za sopstvenu budućnost. I oni će, kako su najavili, da kampuju ispred sedišta vlade, sve dok premijer Gruevski ne podnese ostavku.

Uloga Evropske unije

Sportskim rečnikom rečeno: nezadovoljni građani prešli su u vođstvo. Ali pobede još nisu ni blizu. Već za danas (18.5.) najavljene su provladine demonstracije. Vlada će učiniti sve kako bi okupila što je moguće više ljudi, a to znači i plaćene demonstrante i one „simpatizere“ koji će u Skopje doći o državnom trošku. Time se želi da se pokaže koliko je velika podrška građana premijeru i njegovoj vladi. I naravno, time bi trebalo da se ojača i njegova pozicija uoči sutrašnjih pregovora sa opozicionim liderom Zoranom Zaevim, uz posredništvo poslanika Evropskog parlamenta iz Strazbura, ali i u kontekstu pritisaka na podnošenje ostavke, što između ostalih zahtevaju i vodeće zapadne zemlje.

Sukob se nastavlja, kraj se ne nazire, nove turbulencije su programirane. Makedonija nastavlja s mučnom potragom za samom sobom, svojom budućnošću i putem ka njoj. Paradoks je to što obe strane govore o istim ciljevima: članstvu u Evropskoj uniji i NATO, integraciji u zapadni svet. Samo, kod jedne strane, one vladajuće, nije baš sigurno da li to ona zaista želi. Pa čak i za drugu stranu, onu koja to zaista želi, ali nije na vlasti, postoji jedna do sada nesavladiva prepreka: grčki veto zbog imena Makedonije. Evropska unija se angažuje, doduše s popriličnim kašnjenjem, kako bi Makedoniju vratila natrag na put približavanja i članstva. Ali ono što je EU do sada učinila da bi tu prepreku uklonila, bilo je i suviše malo i suviše mlako.