Njihova uzletna pista je u ovom slučaju polje u Brandenburgu. Cilj im je jug Francuske. Kada su zime oštre, oni se sele čak do severa Afrike. Jutrom ždralovi porane još pre prvih šetača koji izvode svoje pse. Lete na visini od 4.000 metara.

Sve više ljubitelja ptica posmatra njihovu jesenju selidbu. Među njima nisu samo Nemci, već Holanđani i Britanci. A i ždralova je sve više. Naučnici procenjuju da je evropska populacija u poslednjih deset godina porasla sa 220.000 na 350.000.

Kada u vazduhu rašire krila, njihov raspon je najčešće 2,20 metara. Na zemlji, skupljenih krila, ove ptice dostižu visinu od 1,2 metra. Teške su do pet kilograma. Odrasle ptice se prepoznaju po glavi, jer su na njima onda crvene mrlje, dok mlade životinje imaju glave boje cimeta.

Ždralovi su ptice koje prevaljuju velike razdaljine – umeju da prelete i po nekoliko stotina kilometara dnevno. Rastojanje od Meklenburškog pojezerja do Španije prevale obično za tri dana. One lete u formaciji latiničnog slova V, a u jatu može biti od 10 do 200 ptica, zavisno od snage vetra.

Ždralovi vole žito, ili ono što od njega ostane. Na požnjevenom polju u Donjoj Saksoniji ptice se okrepljuju za ostatak puta. Veliki broj njih je iz Skandinavije ili Rusije i u Nemačkoj su na proputovanju. Ždralovi najviše vole retko naseljena područja, napokon i ptica ima pravo na mir za vreme predaha.

Kada mužjak ždrala hoće da ostavi utisak na pticu kojoj se udvara on se kočoperi. Ako mu se dama posebno sviđa, onda još i skače iz mesta do metar i po u visinu. Taj ples ima i elegantnu i ratničku dimenziju. Da bi priredili ovaj šou ždralovi se s proleća vraćaju sa juga.

Zov jednog ždrala čuje se na kilometre unaokolo. Kad se svi zajedno oglase to zazvuči poput usplahirene grupe ljudi. Svake godine njihovo oglašavanje u septembru i oktobru najavljuje konačni kraj leta. U Nemačkoj će se ždralovi čuti još šest nedelja.