Nemačka kancelarka, Angela Merkel, u subotu (23.8.) putuje u Kijev gde bi trebalo da se sastane sa predsednikom Porošenkom i premijerom Jacenjukom. Ovo je prvi put, od početka krize, da nemačka kancelarka ide u Ukrajinu. Poseta se poklapa se 75. godišnjicom potpisivanja pakta između Hitlera i Staljina. Poslanik Evropskog parlamenta iz redova nemačke Hrišćansko demokratske unije (CDU), Mihael Galer, očekuje da čuje šta Angela Merkel ima da poruči na taj dan, iznoseći pritom svoj stav da „Nemačka nikada više neće potpisati sporazum sa drugom evropskom zemljom na štetu treće strane.“

Zatim, u utorak (26.8.) predsednici zemalja u konfliktu, ruski predsednik Putin i ukrajinski predsednik Porošenko, trebalo bi da se sastanu u prestonici Belorusije, Minsku. Poslednji put ta dva predsednika sastala su se početkom juna u Francuskoj. Sastanku u Minsku ovoga puta trebalo bi da prisustvuju i ruski, beloruski i kazahstanki predstavnici Evroazijske carinske unije, kao i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton i evropski komesari za trgovinu i energetiku De Guht i Etinger.

Bitke i dalje traju

Činjenica da će do sastanka u Minsku doći, ako se uopšte i dogodi, sama po sebi predstavlja senzaciju. Od junskog sastanka Putina i Porošenka na ovamo bitke na istoku Ukrajine su se zaoštrile. Evropska unija uvela je nove ekonomske sankcije Rusiji, koja je pak odgovorila zabranom uvoza hrane iz EU. Gledajući iz skoro svakog ugla, jasno je da je situacija došla do „tačke vrenja“. Ko god da je mislio da će najava ovih sastanaka bar malo 2smiriti strasti“, prevario se: bitke i dalje besne.

Amanda Pol, ekspertkinja za istočnu Evropu u Centru za evropsku politiku u Briselu, kaže da „ne veruje da će na sastanku u Minsku doći do većeg pomaka“, ali dodaje da je „važno da komunikacioni kanali ostanu otvoreni“. Sumnja u uspeh razgovora u Minsku dolazi i iz činjenice da dve strane različito vide i samu temu sastanka. Porošenko kaže da želi da razgovara o „stabilizaciji situacije“ na istoku Ukrajine, dok Putinov savetnik najavljuje da je za ruskog predsednika glavna tema pogoršanje humanitarne situacije. U Kijevu i Briselu mnogi veruju da je Putinovo insistiranje na humanitarnim pitanjima zapravo način da se uđe na istoku Ukrajine ili čak izvrši i invazija.

Pukotina u Putinovoj carinskoj uniji

Ulogu Evropske unije u Minsku neće definisati evropski komesari koji tamo putuju. Komesar zadužen za energetiku Ginter Etinger, želi da izgladi nesporazum Ukrajine i Rusije oko gasa koji indirektno, preko Ukrajine koja je tranzitna zemlja za ruski gas, pogađa i Evropsku uniju. Sa druge strane, za evropskog komesara zaduženog za trgovinska pitanja, Karela de Guhta, fokus će biti na ugovoru o asocijaciji između EU i Ukrajine, koji uključuje i sporazum o slobodnoj trgovini. On će Rusima pokušati da objasni da u pitanju nije anti-ruski sporazum, već da Rusija od toga može da profitira.

Rusija se, bezuspešno, suprotstavljala evropskoj orijentaciji Ukrajine tako što je svojevremeno vršila pritisak na Kijev da pristupi carinskom savezu nekadašnjih sovjetskih republika. Dve članice Evroazijske unije, Belorusija i Kazahstan mogle bi, prema rečima Amande Pol, da obezbede neku vrstu kompromisa, obzirom da imaju „različita viđenja“ carinske unije, u odnosu na vodeću Rusiju. Evropski poslanik, Mihael Galer, nada se da će Putin shvatiti da njegovo ponašanje „šteti ne samo Rusiji, već i drugim članicama njegove carinske unije“ i dodaje: „Ruski predsednik ne bi trebalo da misli da EU više nema prostora za nove sankcije. Ešton će reći upravo suprotno, da će početne hitne sankcije biti proširene kako bi da urazumile.“

Uloga Angele Merkel

Sastanak u Minsku u mnogome zavisi i od „pripreme“ koju će napraviti nemačka kancelarka u Kijevu. Ona će sa ukrajinskim predstavnicima razgovarati o evropskoj pomoći u cilju stabilizacije Ukrajine, ali i o očekivanjima EU od ukrajinskih vlasti. Evropska unija čini sve što može kako bi razrešila konflikt u Ukrajini, a to se ne dovodi u vezu sa integracijom Ukrajine na zapad.

Opasnost od posete Angele Merkel leži upravo u tome što Ukrajina od nje može očekivati mnogo. Rebeka Harms, evropska poslanica iz redova Zelenih, kritična je kada je reč o ulozi Angele Merkel. Harmsova, koja je krajem jula bila u Ukrajini, smatra da se nemačka kancelarka u Ukrajini doživljava više kao proruski nastrojena: „Slike Merkelove i Putina sa Svetskog prvenstva u fudbalu u Brazilu napravile su veliku štetu. Utisak je i da je Nemačka pristala na uvođenje sankcija Rusiji tek kada je postalo prekasno.“ Ipak, Hamsova kaže da podržava napore Nemačke u okviru tih razgovora. Ona se, kao i Galer, nada da će EU odigrati ključnu ulogu. „Angela Merkel ne putuje u Kijev samo kao nemačka kancelarka. Ona tamo ide u ime svih Evropljana“, smatra Galer. Istovremeno, analitičarka Amanda Pol, iz Centra za evropsku politiku u Briselu, ocenjuje da je kancelarka „ glavni igrač u razgovorima Rusije i Ukrajine.“