Švajcarski glečeri su u periodu između 1931. i 2016. izgubili oko 50 odsto svoje veličine. To se može pročitati u jednoj novoj studiji naučnika sa ciriškog univerziteta ETH i Švajcarske državne istraživačke ustanove za šume, sneg i predele. Studija je objavljena u stručnom magazinu „Kriosfera“.

„Značajan“ gubitak leda

Stručnjaci su uporedili više od 20.000 arhivskih snimaka s aktuelnim merenjima. „Ako znamo površinu nekog glečera u dva različita vremenska trenutka, onda mi preko toga možemo da izračunamo razliku u veličini“, objašnjava glavni autor studije Erik Šit Manerfelt. „Naša poređenja između 1931. i 2016. jasno pokazuju da je u tom vremenskom periodu došlo do značajnog gubitka leda“, objašnjava njegov kolega Danijel Farinoti.

Od 2016. se topljenje leda dodatno ubrzava, sudeći po podacima Glamosa, mreže za merenje glečera. Prema tim podacima, volumen je u proteklih šest godina smanjen za dodatnih 12 procenata.

Zbog čega se tope glečeri?

No, nisu svi glečeri podjednako pogođeni. „U kojoj meri će se glečer smanjiti zavisi uglavnom od tri faktora: najpre od nadmorske visine na kojoj se oni nalaze, o tome koliko je ravna površina na kojoj se nalazi kraj nekog glečera, i o tome u kojoj meri je glečer pokriven šutom“, tvrde u ETH. U 20-im i 80-im godinama prošlog veka masa nekih glečera delom je čak i porasla. „Čak i ako se dogodilo da je u kraćim vremenskim periodima zabeležen porast mase, svejedno je važno da pripazimo na kompletnu situaciju“, naglašava Farinoti.

I glečeri u Italiji su u poslednje vreme izgubili znatan deo površine. Glečer Indren se samo u prošloj godini povukao za 40 metara, a u protekle dve za više od 60 metara, piše list „La Republika“ pozivajući se na navode Italijanskog glaciološkog odbora. Topljenje glečera takvih razmera, tvrdi se, nije zabeleženo u proteklih 50 godina.

wa/cw/sm (afp, dpa, kna)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.