Moto 14. konferencije „Global Media Forum“ koja se održava 14. i 15. juna i okuplja predstavnike medija i donosioce odluka iz čitavog sveta je „Disruption and Innovation“ (prekid i inovacije). Iza čitave svetske zajednice je godina bez presedana. Uloga medija je tokom pandemije veoma važna. Ove godine, na konferenciji će se razmatrati uloga novinarstva u doba dezinformacija – da li će medijima poći za rukom da okrenu list ka istini i tačnosti.

Konferenciju će otvoriti generalni direktor DW Peter Limburg, a na njoj će govoriti brojni vodeći nemački političari: kancelarka Angela Merkel, predsednik Demohrišćana i njihov kandidat za kancelara Armin Lašet, kao i kandidatkinja za kancelarku stranke Zelenih, Analene Berbok.

Svoja mišljenja će izneti i brojni predstavnici civilnog društva, kulture i nauke. Među gostima je i Marija Resa, direktorka i glavna urednica filipinskog portala Repler onlajn (Rappler Online), ugledni američko-kanadski eskerimentalni psiholog Stiven Pinker, kao i liberijska dobitnica Nobelove nagrade za mir Lejma Gbovi.

Neobuzdana snaga društvenih medija?

Na konferenciji će govoriti i Brazilac Felipe Neto, čija je borba protiv cenzure prepoznata širom sveta. On dobija pretnje smrći i protiv njega se vodi kampanja zbog kritika na račun brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. „Kada imamo posla sa fašizmom i fašistima, svako ko odluči da ćuti je saučesnik tog fašističkog režima“, kaže za DW Neto.

On smatra da je sramotno što „umetnici i influenseri ćute pred režimom koji preuzima Brazil u svoje ruke. [...] Ja stojim iza svog mišljenja i smatram da ne sme da se ćuti kada je u pitanju neko poput Žaira Bolsonara.

Sa 17 miliona ljudi koji prate njegov Jutjub kanal i sa 41 milionom ljudi koji širom sveta prate to što radi, Neto veoma zna koliki je uticaj društvenih mreža. „Ako te milion ljudi prati, onda milion ljudi može da bude i pogrešno informisano, ako izgovoriš laž ili kažeš nešto što nije provereno. To je odgovornost koju veoma ozbiljno shvatam“, kaže autor i glumac.

I nigerijski novinar i izdavač nazavisnog onlajn lista „TheCable”, Simon Kolavole je svestan te odgovornosti. On smatra da su društvene platforme poput Tvitera i Fejsbuka mač sa dve oštrice, jer moć društvenih medija može da se koristi na dobar ili loš način. „Velike platforme poput Tvitera i Fejsbuka su uveliko pomogle širenju sadržaja profesionalnih medija. Ali oni nude i prostor gde se okuplja i radikalizuje rulja“, kaže Kolavole.

O toj temi na konferenciji će govoriti vodeći predstavnici društvenih medija, među kojima su i Jesper Dub, Fejsbukov direktor za medijska partnerstva i Filip Justus, Guglov potpredsednik za centralnu Evropu.

Bezbedan prostor za novinare

Još jedna velika briga je lična bezbednost novinara. Ne samo zbog fizičkih napada i uznemiravanja, već i zbog krivičnog gonjenja. Naročito s obzirom na mogućnosti praćenja novinara, korišćenjem novih tehnologija i društvenih mreža. Irene Kan, koja će govoriti o slobodi medija, plaši se za živote novinara – naročito žena.

Kao specijalna izvestiteljka UN za promociju i zaštitu prava na slobodu izražavanja, Irene Kan primećuje zabrinjavajući trend i pokušava da ga preokrene.

„Novinarima je potreban pristup izvorima koji se osećaju dovoljno bezbedno da mogu da podele inormacije o osetljivim temama. Isuviše često novinari trpe represalije zbog svog istraživačkog rada i primorani su da otkriju svoje izvore – koji onda takođe budu šikanirani, napadani i krivično gonjeni“, kaže Kan.

Napadi na slobodu izražavanja i potreba da se u medijima čuje što više glasova, teme su kojima je posvećana i tursko-britanska autorka Elif Šafak. „S obzirom da dolazim iz zemlje kakva je Turska, znam kakvu težinu mogu da imaju reči. Zbog nečega što se kaže u intervjuu ili napiše u knjizi može da se završi pred sudom.

Ljudi mogu da budu demonizovani, napadani na društvenim mrežama ili u medijima i da bude stavljeni pod nadzor“, kaže Šafak za DW. „Živimo u svetu koji ne slavi ili ne razume raznolikost. Neprestano smo svedeni na određene identitete. Želim da mogu da slavim raznolikost.“

Zakoni za evropske javno-pravne servise

Na ovogodišnjoj konferenciji „Global Media Forum“ takođe će se tražiti rešenja za jačanje ozbiljnog novinarstva. Jedna od mogućnosti, barem kada je reč o Evropi, biće jačanje javno-pravnih servisa, kaže Noel Karan, generalni direktor Evropske radiodifuzne unije (EBU).

„Tokom lokdauna javni servisi su bili veoma važni kada je reč o pouzdanim vestima, obrazovanju i preko potrebnoj zabavi. Kvote gledanosti pokazuju da nam se javnost u velikom broju okrenula“, kaže Karan za DW.

Nakon pandemije od velike važnosti će biti da se obezbedi finansiranje javno-pravnih servisa. Da bi se to postiglo, Karan smatra da EU mora da usvoji odgovarajuće zakone. „Hitno je potrebno obezbediti digitalni suverenitet Evrope, kako bi buduće generacije profitirale od jakih medija javnih servisa.“

Ovogodišnja konferencija o medijima „Global Media Forum“ je besplatna za javnost. Kliknite ovde da biste se prijavili za besplatnu digitalnu propusnicu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.