Sporna reforma pravosuđa, svađa s Evropskom unijom, gotovo potpuna zabrana abortusa, poslušni mediji i velikodušni socijalni programi: stranka Pravo i pravda (PiS) vlada Poljskom već osam godina – i transformisala je društvo, državu i medije. Čak i kada bi izgubila izbore, neke duboke promene bi ostale.

Socijalni programi kao izborni aduti

Jasni profiteri politike PiS-a su oko tri miliona porodica s decom koje primaju mesečni dečiji dodatak, u Poljskoj prvi put uveden 2016. U predizbornoj kampanji 2015. pobedi PiS-a doprineo je program „500 plus“ – uključivao je 500 zlota (oko 110 evra) po detetu mesečno za roditelje. U ovogodišnjoj predizbornoj kampanji PiS se oslanja na proverene strategije – sada obećava „800 plus“, povećanje dečijeg dodatka za dodatnih 300 zlota, odnosno na oko 170 evra.

Stranka se udvara i penzionerima. Od 2016. do 2023. penzije su više puta povećavane, a isplaćivana je i tzv. „trinaesta penzija“. PiS sada obećava „četrnaestu penziju“ od 2024. – ako bude ponovno izabran. Velikodušni socijalni programi veoma su popularni. Kad bi na vlast došla neka druga stranka, ona bi morala dobro da razmisli da li će da ukine te programe, iako oni znatno opterećuju državni budžet.

PiS-ovci na ključnim pozicijama

U ovo predizborno vreme i državne firme ponovo obilato dele izborne poklone. Mesec dana uoči izbora Danijel Obajtek, prvi čovek državne naftne kompanije „Orlen“ i član PiS-a, toliko je snizio cene benzina da su bile znatno ispod tržišnih. Toliko je vozača iz susedne Češke „hodočastilo“ u Poljsku kako bi natočili gorivo da su češki mediji već počeli da pišu o „tank-turizmu“. Nakon izbora, cene će se verovatno vratiti na normalan nivo.

Ljudi poput Danijela Obajteka i nakon izbora ostaju povezani s PiS-om – jer partiji oni imaju štošta da zahvale. Za dve godine, Obajtek se uzdigao od gradonačelnika jednog malog grada do generalnog direktora naftnog giganta i osobe od poverenja lidera PiS-a Jaroslava Kačinjskog. Obajtekova munjevita karijera za kritičare je primer popunjavanja državnih funkcija stranačkim ljudima, kao što je to bio slučaj na i mnogim drugim mestima tokom osam godina vlasti PiS-a. Oni bi mogli da utiču na upravljanje Poljskom u korist PiS-a, čak i da stranka izgubi izbore.

Pravosuđe pod kontrolom vlasti

Jedan od najistaknutijih slučajeva tih novih imenovanja PiS-a je bivša diplomatkinja i pravnica Julija Pržilebska, koja je krajem 2015. izabrana za predsednicu Ustavnog suda. Njen izbor je sporan jer su preskočene neke uobičajene faze prilikom procedure imenovanja. Skok Pržilebske u karijeri simbolizuje strateško restrukturiranje pravosuđa koje PiS sprovodi otkako je na vlasti.

Reforma pravosuđa jedno je od najtežih nasleđa koje stranka ostavlja za sobom nakon osam godina na vlasti. Reformu kritikuje EU zbog ugrožavanja nezavisnosti pravosuđa, odnosno zato što su sudije i državni tužioci podređeni vladi. Svaki sudija ili državni tužilaca koji to kritikuje biva marginalizovan i ignorisan.

To se desilo i varšavskom sudiji Igoru Tuleji, koji je otkrio kršenja parlamentarnih pravila od strane članova PiS-a tokom otvorene sudske rasprave, pa je suspendovan na dve godine. Tuleja u međuvremenu ponovo sme da radi kao sudija – Evropski sud za ljudska prava je, između ostalog, njegovu suspenziju proglasio nezakonitom – sudije i tužioci i dalje su ograničeni u radu.

Evropska unija pokrenula je nekoliko pravnih postupaka protiv Poljske, izrekla novčane kazne, uskratila sredstva. Ta zemlja još uvek iz Brisela nije dobila nikakvu pomoć za ublažavanje posledica pandemije korone. PiS pokušava da umanji značaj nedostatka tih milijardi, ali to bi dugoročno moglo da predstavlja ozbiljan ekonomski problem za Poljsku.

Mediji pretvoreni u propagandne instrumente

Od svog prvog dana na vlasti, PiS je krenuo u restrukturiranje poljskih medija. Javni mediji, koji su odmah nakon izborne pobede krajem 2015. godine došli pod kontrolu vlade, od tada dosledno prenose samo pozitivnu sliku o PiS-u i na dnevni red stavljaju teme važne za vladajuću stranku. Nezavisni novinari, oni koji nisu hteli da slede taj novi kurs, ili su otpušteni, ili su bili prisiljeni da daju otkaz.

Ali ni taj uticaj nije bio dovoljan za PiS. Stranka je pozvala je na „repolonizaciju“ medija. U decembru 2020. naftna kompanija „Orlen“ objavila je da želi kupiti medijsku kompaniju „Polska Press“ od nemačke izdavačke grupe „Pasau“. Time je jedna državna firma ostvarila uredničku kontrolu nad 20 lokalnih novina, 120 nedeljnika i 500 internet-portala. Malo po malo, uredništvo je zamenjeno novinarima bliskim PiS-u.

S druge strane, novinari nezavisnih medija, poput liberalne „Gazete viborče“, bombarduju se tužbama i tako zastrašuju. Osim toga, državne institucije više se ne oglašavaju u medijima koji kritikuju vlasti, što znači da su prihodi od oglašavanja – što je važan izvor finansiranja za mnoge medije – značajno pali. Novinarstvo koje kritikuje vlasti značajno je oslabljeno nakon osam godina PiS-a.

Protiv LGBTQ zajednice i migranata

Stranka Pravo i pravda pokušava da okrene javno mnjenje u svoju korist – i posebno agituje protiv dve grupe građana: kvir-ljudi, koje je predsednik Andžej Duda, blizak PiS-u, 2020. opisao kao „ne ljude, već ideologiju“. I migranti.

Propaganda protiv izbeglica sastavni je deo agende PiS-a. Migranti su – pored nosilaca liberalnih vrednosti sa Zapada koje se odbacuju – pretnja katoličkim vrednostima i tradiciji Poljaka, smatra PiS. Međutim, tokom predizborne kampanje saznalo se da su visoki državni zvaničnici preko posrednika prodavali šengenske vize migrantima iz muslimanskih zemalja. Mnogi to vide kao dokaz dvoličnosti PiS-a.

Ksenofobni sentiment s kojim se PiS neprestano poigrava poslednjih godina posebno je ojačao desno ekstremističku stranku „Konfederacija“, koja bi mogla da da postane treća po snazi snaga u zemlji.

-pročitajte još: Burne reakcije u Poljskoj nakon kritike nemačkog kancelara

Restriktivni propisi o abortusu

Deo nasleđa PiS-a je i značajno pooštravanje ionako već restriktivnih zakona o abortusu. U oktobru 2020, uprkos masovnim protestima, Ustavni sud pod predsedavanjem Julije Pržilebske odobrio je zakon koji dozvoljava abortuse samo u slučajevima silovanja i ako postoji rizik po život ili zdravlje majke. Novi propis primorava roditelje da rađaju decu s teškim invaliditetom i nesposobnošću za preživljavanje.

Otkako je uredba stupila na snagu, nekoliko trudnica je umrlo jer su u bolnici odbili da izvedu abortus, uprkos opasnosti po život. Mnogi lekari su nesigurni, jer je podržavanje abortusa takođe krivično delo. U martu 2023. jedna aktivistkinja prvi put je osuđena za pomaganje i podržavanje abortusa, jer je trudnoj ženi poslala svoju tabletu za abortus. U Poljskoj tih tableta nema u apotekama.

Napetosti sa susednom Ukrajinom

Poljska vlada dugo je bila ponosna na pomoć koju pruža Ukrajini. Odnos dveju zemalja nikada nije bio lak, ali je, s obzirom na rusku pretnju, došlo do velikog talasa solidarnosti i jedinstva. Nakon ruske invazije milioni Ukrajinaca prebegli su preko granice i danas oko 1,2 miliona ukrajinskih izbeglica živi u Poljskoj. Osim toga, Poljska je bila jedna od prvih zemalja koja je pružila vojnu pomoć Ukrajini i pozvala zapadne NATO-partnere da isporuče oružje.

-pročitajte još: Poljska i Ukrajina: Od najboljih prijatelja do ljutih protivnika?

Sada su se, međutim, pojavile ozbiljne pukotine u tom prijateljstvu. Poljska je, recimo, samoinicijativno produžila embargo EU na ukrajinske žitarice – kako bi pridobila važne glasove poljskih poljoprivrednika koji su protestovali protiv ukrajinskog uvoza. Time PiS izazva ozbiljnu uznemirenost kod suseda.

I u mnogim drugim oblastima mogle bi da prođu godine da se ponište PiS-ove reforme i obnovi liberalna demokratija sa slobodnim pravosuđem i slobodnim medijima. Ali ako PiS ponovo pobedi na izborima 15. oktobra, mnogi liberalni Poljaci strahuju da bi šef stranke Kačinjski mogao da nastavi s restrukturiranjem države, medija i društva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.