Sara Vagenkneht je 23. oktobra 2023. raskinula sa Levicom i pokrenula projekat Savez Sara Vegenkenht (Bündnis Sahra Wagenknecht, BSW), prvo kao udruženje, a 8. januara 2024. kao partiju. Od tada nemačka politička scena ima još jednu stranku s kojom mora ozbiljno da se računa.

BSW se kandidovala na svim izborima ove godine i ostvarila impresivan uspeh - kako na evropskim izborima u junu, samo pola godine od nastanka, tako i na pokrajinskim izborima u istočnoj Nemačkoj u Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu.

„BSW je već postigla uspehe koji su jedinstveni u istoriji Savezne Republike Nemačke", izjavila je Vagenkneht (55) za nemačku novinsku agenciju dpa. Ipak, i dalje ostaje pitanje: Šta tačno želi ova političarka?

Vagenkneht ostaje beskompromisna

Preliminarni razgovori o mogućim koalicijama u istočnonemačkim pokrajinama između CDU, SPD i BSW trajali su dugo. U Saksoniji su u utorak (22.10) zvanično započeti pregovori između ove tri stranke, ali uz mnogo trzavica. Predsednik SPD-a u toj pokrajini, Hening Homann, optužio je Vagenkneht za „cirkus". U Tiringiji, gde su pregovori već završeni i sada bi trebalo da počnu koalicioni pregovori, takođe ne ide glatko.

Naime, Vagenkneht insistira na zahtevima koji nemaju veze sa pokrajinskom politikom. Obustava isporuke oružja Ukrajini i odbijanje stacioniranja američkih raketa u Nemačkoj – ti zahtevi su u potpunoj suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima mogućih koalicionih partnera - CDU i SPD.

Pošto je šef CDU, Fridrih Merc, pod određenim uslovima spreman da Ukrajini isporuči nemačke krstareće rakete Taurus, Vagenkneht je zahtevala da se pokrajinski odbori CDU-a distanciraju od stava svog partijskog lidera.

Vladati – ili ipak ne?

Da li Sara Vagenknehrt uopšte želi da BSW bude na vlasti? Ili će, kako „Špigl" nagađa, pre izbora za Bundestag 2025. ipak ostati u ulozi „opozicione političarke i populistkinje, čiji je standardni repertoar bio ismevanje gotovo svih političkih protivnika"?

Na direktno pitanje o tome, Vagenkneht odgovara: „Vlade koje se zalažu za više diplomatije, za jačanje zajedništva u društvu i koje su ljudima uverljive na osnovu svoje prizemnosti i bliskosti sa građanima, bile bi veliki dobitak za našu zemlju. Naravno da BSW želi da učestvuje u takvim vladama", kaže Vagenkneht, ali dodaje da je to moguće samo ako isto žele i druge partije.

Tu poruku ona uporno ponavlja: drugi moraju da se pokrenu,. „Sve partije treba da sprovedu volju birača", objašnjava ona za dpa. „Većina ljudi je glasala za promene, a ne za status kvo."

„Uvažiti interese birača AfD"

Ali da li je to tačno? Na izborima za Evropski parlament BSW je osvojio 6,2 odsto glasova. U Tiringiji je ostvario 15,8 odsto, u Brandenburgu 13,5, a u Saksoniji 11,8 odsto – što je impresivno za novu partiju, ali nije većina. Vagenkneht očigledno ne govori samo o svojim biračima, već i o onima AfD-a, kojih u Tiringiji ima skoro 33 odsto, a u Saksoniji skoro 31 odsto.

Prema njenim rečima, većina ovih birača nisu radikalni desničari, njihovi teme su legitimne. „Radi se o pitanjima rata i mira, o analizi pandemije koronavirusa, ali i o ekonomskim i socijalnim strahovima. Svaka vlada koja želi da opstane u ovim pokrajinama mora ozbiljno shvatiti interese tih birača."

Rat i mir kao važna tema

Prema analizi instituta Fondacije Hans Bekler, koji je blizak sindikatima, postoji preklapanje među biračima ovih dveju partija. „BSW je popularan pre svega među zaposlenima i nezaposlenima koji su na izborima za Bundestag 2021. glasali za Levicu iAfD", navodi se u izveštaju.

Prema podacima anketa o Brandenburgu, birači BSW-a i AfD-a slične teme smatraju prioritetima, iako po različitom rasporedu. Dok je kod AfD-a migracija na prvom mestu, a mirovna politika na četvrtom, kod BSW-a je mir najvažnija tema.

Vagenkneht je postavila pitanje rata i mira u središte svoje kampanje i time izazvala ogroman odjek.

Ali njene ambicije su veće. „Mnogi ljudi su poslednjih godina ostali bez političkog zavičaja, jer su više puta svedočili politici koja se odvija u sopstvenom mehuru i koja im život čini težim, umesto da ga olakšava", kaže Vagenkneht. Ona, pak, želi da „ljudima stvarno olakša život i vrati poverenje u funkcionisanje demokratije."

Napadi na potencijalne koalicione partnere

U njenoj poruci opet odzvanja: osim nas, to ne radi niko drugi. Zato ostaje nejasno kako i s kim ona želi nešto da popravi, dok njena partija na nacionalnom nivou u anketama beleži svega sedam do devet procenata.

Predstavnice BSW u pokrajinama, kao što su Katja Volf iz Tiringije ili Sabine Cimerman iz Saksonije vema su pragmatične kada se radi o potencijalnim koalicijama.

Ali Vagenkneht zauzima suprotan stav. Politiku drugih partija često opisuje drastičnim rečima: „luda", „lažljiva", „licemerna". „Ona je vrlo vešta u napadanju političkih protivnika, u konstruisanju odnosa prijatelj-neprijatelj i u crpljenju političkog kapitala iz toga", napisao je sociolog Oliver Nachtvej za „Frankfurter Algemajne Cajtung".

Dakle, kako dalje?

Na pitanje da li vidi mogućnost da učestvuje u koaliciji posle sledećih saveznih izbora, Vagenkneht odgovara: „SPD, Zeleni i FDP čine najgoru vladu u istoriji Savezne Republike Nemačke, a sa Fridrihom Mercom kao kancelarom preti veliki evropski rat. Našoj zemlji je potrebna ozbiljna alternativa tome."

Da li sebe vidi na nekoj funkciji u vladi? „Pod Mercom ili Šolcom, teško." Da li će biti kandidatkinja za kancelarku? „Moramo da vidimo gde ćemo biti za pola godine."

Kako će se dalje razvijati BSW? „Teško je reći, politika je postala suviše promenljiva", napisao je Nachtvej. Kratkoročno i srednjoročno, Vagenkneht će verovatno ostvariti još uspeha. Ali šta ako se pokaže da test u pokrajinama nije uspešan ili ako se njena borbena retorika istroši? Godina je duga u nemačkoj politici.