Na obodima Đakovice nedavno je puštena u rad prva toplana na biomasu na Kosovu, i jedna od retkih na Balkanu na tu vrstu goriva. Ona obezbeđuje grejanje i delimično struju za 2.000 domaćinstava, institucija i preduzeća.

Skrivena iza sivih fasada, ova moderna toplana potpuno se pokreće na biorazgradivi otpad, resurs kojim Balkan ne oskudeva. Recimo, na vinovu lozu koja se podrezuje ili piljevinu i druge otpatke od drveta.

Evropska unija i opština Đakovica uložile su 15 miliona evra, što je bilo dovoljno za dve peći i parnu turbinu koja kombinovano proizvodi toplotu i struju. Dodatno, Švajcarska ekonomska saradnja (Swiss Economic Cooperation) doprinosi sa pet miliona evra kako bi se zamenila ili popravila opštinska grejna mreža.

Sistem koji se gradio tri godine trebalo bi da proradi punim kapacitetom na zimu, obezbeđujući grejanje za 35 odsto gradića.

Toplana dakle pokriva tek deo varoši, ali postoje planovi za proširenje. „Proširenje u ruralna područja je problematično jer su troškovi veliki“, kaže gradonačelnik Ardijan Đini. „Grejanje ide cevima kojima su potrebne pumpe za velike distance. Kad se porede trošak i korist, udaljena sela u toj računici uvek izgube.“

Grejanje non-stop

„Prednost je što ovakve toplane imaju izuzetan uticaj na zaštitu životne sredine. Takođe, postrojenje donosi nova radna mesta i omogućava grejanje visokog kvaliteta mušterijama, uključujući škole i bolnice“, kaže direktorka toplane Albana Dulatu-Skivjani.

Oni do kojih je novi sistem stigao, deluju vrlo zadovoljni. „Koristim to grejanje u kući i firmi“, kaže Adnan Čanhasi (63) iz Đakovice. „Pre smo imali grejanje samo ujutru i uveče na određeni broj sati. Sad je sve drukčije, imamo grejanje 24 sata.“ Ovaj čovek dodaje da se račun za grejanje nije uvećao.

Kad se završe opravke na toplotnoj mreži – koja je stara četiri decenije i bazirana na grejanju na naftu – toplovod će dovoditi i vruću vodu do domova.

Većina biomase, koja je pre toplane bila otpad, stiže sa lokalnih poljoprivrednih gazdinstava, od drvne industrije i iz kosovskih stolarija. To znači i manje troškove transporta nego za naftu koja je mahom uvožena preko Albanije.

Prema rečima Dulatu-Skivjani, tona biomase košta 110 evra, čak deset puta manje nego tona uvozne nafte.

Gorivo od otpada: Đakovica se greje na biomasu

Đakovica u zimu ulazi sa novom toplanom na biomasu – prvom takvom na Kosovu. To bi mogao da bude početak verovatno spore energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima.

Na obodima Đakovice nedavno je puštena u rad prva toplana na biomasu na Kosovu, i jedna od retkih na Balkanu na tu vrstu goriva. Ona obezbeđuje grejanje i delimično struju za 2.000 domaćinstava, institucija i preduzeća.

Skrivena iza sivih fasada, ova moderna toplana potpuno se pokreće na biorazgradivi otpad, resurs kojim Balkan ne oskudeva. Recimo, na vinovu lozu koja se podrezuje ili piljevinu i druge otpatke od drveta.

Evropska unija i opština Đakovica uložile su 15 miliona evra, što je bilo dovoljno za dve peći i parnu turbinu koja kombinovano proizvodi toplotu i struju. Dodatno, Švajcarska ekonomska saradnja (Swiss Economic Cooperation) doprinosi sa pet miliona evra kako bi se zamenila ili popravila opštinska grejna mreža.

Sistem koji se gradio tri godine trebalo bi da proradi punim kapacitetom na zimu, obezbeđujući grejanje za 35 odsto gradića.

Toplana dakle pokriva tek deo varoši, ali postoje planovi za proširenje. „Proširenje u ruralna područja je problematično jer su troškovi veliki“, kaže gradonačelnik Ardijan Đini. „Grejanje ide cevima kojima su potrebne pumpe za velike distance. Kad se porede trošak i korist, udaljena sela u toj računici uvek izgube.“

Grejanje non-stop

„Prednost je što ovakve toplane imaju izuzetan uticaj na zaštitu životne sredine. Takođe, postrojenje donosi nova radna mesta i omogućava grejanje visokog kvaliteta mušterijama, uključujući škole i bolnice“, kaže direktorka toplane Albana Dulatu-Skivjani.

Oni do kojih je novi sistem stigao, deluju vrlo zadovoljni. „Koristim to grejanje u kući i firmi“, kaže Adnan Čanhasi (63) iz Đakovice. „Pre smo imali grejanje samo ujutru i uveče na određeni broj sati. Sad je sve drukčije, imamo grejanje 24 sata.“ Ovaj čovek dodaje da se račun za grejanje nije uvećao.

Kad se završe opravke na toplotnoj mreži – koja je stara četiri decenije i bazirana na grejanju na naftu – toplovod će dovoditi i vruću vodu do domova.

Većina biomase, koja je pre toplane bila otpad, stiže sa lokalnih poljoprivrednih gazdinstava, od drvne industrije i iz kosovskih stolarija. To znači i manje troškove transporta nego za naftu koja je mahom uvožena preko Albanije.

Prema rečima Dulatu-Skivjani, tona biomase košta 110 evra, čak deset puta manje nego tona uvozne nafte.

Ali, biomasa je daleko manje kalorična. Kako kaže direktorka toplane, ranije je postrojenje cisternu nafte trošilo dva dana, a sada su za to potrebni silni tovari kamiona sa biomasom.

Biomasa donosi i druge začkoljice. Recimo, njeni komadi – mahom šumski otpad – ne smeju biti ni premali ni preveliki već su u proseku veličine palidrvceta. Biomasa takođe mora ispuniti standarde EU kad je u pitanju vlažnost mase, tip drveta i količina zagađenja.

Dolazeće zime biće potrebno 10.000 tona biomase kako bi toplana u Đakovici radila punom parom. U tom slučaju dala bi 15 megavata toplote i 1,5 megavata električne energije.

Ima li biomase za celo Kosovo?

„Ovo je najveća investicija u opštinsko grejanje na Kosovu“, kaže Dulatu-Skivjani. EU pomaže integraciju Kosova u energetski sistem jugoistočne Evrope. Ipak, većina ljudi na Kosovu energiju dobija iz zastarelih termoelektrana na ugalj.

Kosovo je još daleko od zelenih standarda. Upravo se radi na energetskoj strategiji od 2022. do 2031. godine. Kosovo namerava da postane klimatski neutralno do 2050. godine – dakle da ne proizvodi više ugljen-dioksida nego što može da se apsorbuje.

Još osam kosovskih opština i gradova razmatra grejanje na biomasu, ali među njima nije Priština, kao najveći i najzagađeniji grad.

„Trebaju nam tačniji podaci koliko drveta imamo u ove svrhe“, kaže Linda Kavdarbaša, zamenica ministra za životnu sredinu.

Aktivisti su još skeptični oko toplana na biomasu. „Ovo je tek pilot-projekat, jedna opština, a nije čak ni čitav grad pokriven“, kaže aktivistkinja za zaštitu životne sredine Egzona Šala-Kadiju o poduhvatu u Đakovici. Ona ipak pozdravlja kakav-takav početak tranzicije ka zelenoj energiji.

Kaže, razvoj sistema na celom Kosovu „zahteva političku volju“, a nje nema previše. Šala-Kadiju se uzda u „trenutno veliku relevantnost klimatske politike“ na međunarodnom nivou, te u to da će EU i njene članice još pomoći da Kosovo pokrije ogromne troškove za razvoj obnovljive energije.

*ovaj članak je deo serije o obnovljivoj energiji na Balkanu i nastao je uz podršku journalismfund.eu

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.