Vruće je ovih dana u selu Gornje Nedeljice kod Loznice. Ljudi su zato po dvorištima, u debelom hladu. Pitamo jedan stariji bračni par da nam pokažu put do nekadašnje kancelarije kompanije Rio Tinto. Prvo kažu da ne čuju, a onda nevešto pokušavaju da ne odgovore na pitanje.

Kad kažemo da tražimo predstavnike organizacije „Ne damo Jadar“, odgovor dobijemo odmah: „A vi ste protiv?! A mi smo mislili da ste ’za’! Idite samo ovim putem“, uz osmeh i vidno olakšanje pokazuju put koji vodi od njihove kuće.

„EU pritiska Vučića, on pritiska nas“

Na mestu gde je nekada bila kancelarija velike kompanije, nema više ničega. Tamo nas čeka Živko Petković. Kuća mu je odmah iza. O tome što kancelarije više nema, u šali kaže da „bira komšije“.

U njegovoj kući zaseda mali krizni štab, nekoliko dobro poznatih aktivista organizacije „Ne damo Jadar“. Ljuti su na Rio Tinto, ljuti na Evropsku uniju.

„Evropska unija pritisla i sad je on (predsednik Aleksandar Vučić, prim.red.) u problemu“, kaže Dragan Karajčić iz udruženja „Ne damo Jadar“. „Ona pritiska njega i mora on sad da pritisne nas. Vlast je znači usmerila snage protiv naroda. To mu je početak kraja, ako bude nastavio tim putem. Nemamo izbora, moramo se braniti.“

Nakon što je sredinom juna javnost saznala da postoje „nove garancije“ EU za investicije u Srbiji povezane s projektom „Jadar“ kompanije Rio Tinto, meštani Gornjih Nedeljica i ekološki aktivisti zakazali su veliki protest u Loznici za petak. 28. jun. Na Vidovdan.

„Mi naš litijum ne damo Evropi. Evropa nek kopa u svojim dvorištima, u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj“, ljutito priča Karajčić. „Šta mi dobijamo? Ništa, dobijamo jalovište i bolesti kojekak’e. I uništavanje biljnog i životinjskog sveta, otpad. Bićemo smetlište EU. E, dosta je bilo. Ovde nema šta da traži niko, mi ćemo se boriti. Oni su nas žrtvovali! Ko su oni da žrtvuju nas?“

„Trovačnicu nećemo, pa taman da su dijamanti“

Do sada je kupljen 161 hektar zemlje, a plan projekta „Jadar“ obuhvata 854 hektara bez infrastrukture. Do sada je raseljeno nešto više od 50 domaćinstava, mada mnogi od njih i dalje tu seju kukuruz. Ostalo je još 250 domaćinstava koja nisu prodala zemlju.

Odlazimo kod Marijane Trbović Petković koja je upravo odgledala još jedno obraćanje naciji predsednika Vučića. Ljuta je i kaže: „Trovačnicu nećemo, pa taman da su dijamanti. To je naše pravo kako ćemo živeti i kako ćemo planirati sada svoju budućnost, kako bi naša deca u budućnosti mogla da planiraju svoju“.

Još kaže da se od Vučića ništa ne razlikuje ni poslanik Bundestaga Tilman Kuban koji je nedavno u intervjuu za Forbs rekao da „Srbija na litijumu pokazuje da ne želi da izaziva probleme, već da ih rešava“.

„To cerenje u lice (…) mi shvatamo kao jedan ozbiljan ultimatum“, kaže Trbović Petković za DW.

A na to što je u svom obraćanju predsednik najavio nove dijaloge i da će dovesti evropske stručnjake, naši sagovornici odgovaraju da ne veruju nikom – osim „našim stručnjacima“.

Rio Tinto: „U skladu s najvišim standardima“

„Naši stručnjaci“ i ekološki aktivisti su i doveli do brojnih dezinformacija, kaže za DW generalna zastupnica kompanije Rio Tinto za Srbiju Marijanti Babić. Ona ocenjuje da je to bila „nezapamćena kampanja dezinformacija, poluistina, čak i laži“. Rio Tinto je, kaže, zato i odlučio da objavi studiju procene uticaja na životnu sredinu.

„Činjenica i studije potvrđuju da projekat može biti bezbedno realizovan, ne samo u skladu s najvišim srpskim, već i sa evropskim standardima“, kaže Babić i ističe da iza tih studija stoje više od stotinu domaćih i stranih stručnjaka, 40 univerzitetskih profesora, i da se na njima radilo više od šest godina.

Na pitanje otkud ideja da ponovo pokrenu priču o rudarenju i ko im je dao znak da to treba da urade, Babić odgovara da oni veruju u projekat i da ne žele da odustanu od njega. Sličan je odgovor i na pitanje kako to da se Rio Tinto pre dve godine nije spakovao i otišao:

„Rio Tinto je do danas uložio oko 600 miliona dolara u projekat ’Jadar’. Mi smo u Srbiji više od 20 godina. U trenutku kada je ukinut prostorni plan, mi smo već imali preuzete obaveze, jer smo već bili u postupku. To su veliki projekti i veliki ugovori koji se ne mogu prekinuti tek tako“, objašnjava Babić i dodaje da je njihov najveći cilj sada da predstave projekat „Jadar“ na osnovu činjenica kako bi se ljudi ponovo upoznali s njim.

Prostorni plan?

„Postoji prostor da se projekat – neki kažu vrati, neki kažu nastavi dalje. Mi nemamo dozvolu i u tom smislu, ako vidimo da postoji put dalje za projekat ’Jadar’, onda treba da sve to sprovedemo i kroz redovnu proceduru. Jer, naše objavljivanje studije je samoinicijativno i to je naš pokušaj da se vratimo dijalogu na osnovu činjenica, a ne na osnovu dezinformacija“, kaže Babić.

Dijalog. Činjenice. Dezinformacije. Samoinicijativno objavljivanje studije. Te reči ona ponavlja više puta. Tvrdi da ne postoji nikakav obavezujući dogovor potpisan sa Srbijom, osim onog starog memoranduma o razumevanju – koji je neobavezujući. Ide im, kaže, u prilog i podrška EU, iako je ona vidi kao podršku u vezi s kritičnim mineralnim sirovinama.

Prvi korak do rudarenja, kaže naša sagovornica, bilo bi vraćanje prostornog plana. Potom se ide na građevinske i rudarske dozvole i na zvaničnu studiju o uticaju na životnu sredinu. Uz javne rasprave koje prate taj proces, do pravljenja rudnika može proći četiri ili više godina.

Na pitanje da li bi rudnik u Gornjim Nedeljicama ličio na rudnike u Boru i Majdanpeku, naša sagovornica odgovara da neće biti nikakve velike rupe kao u istočnoj Srbiji, da će se sve dešavati u zemlji, a da će, tvrdi, život na površini moći da se odvija nesmetano, poljoprivreda takođe.

O zemljištu koje je kupljeno, naša sagovornica kaže da je ono dovoljno za „glavno područje projekta“, a to je lokacija gde će biti ulazna okna, tj. liftovi za podzemni rudnik i procesno postrojenje.

Pratimo, osmatramo, javljamo…

Oni što su prodali kuće, redovno ih obilaze i gledaju sa setom, kažu naši sagovornici iz organizacije „Ne damo Jadar“. Zidovi bez krova, vrata i prozora deprimiraju i one što su otišli, a posebno one što su ostali.

Na pitanje kakav je to odnos snaga kad su na jednoj strani velika kompanija, država i kompletna Evropska unija, krizni štab jednoglasno odgovara: „Videćemo. Pratimo situaciju, osmatramo, javljamo i dižemo pobunu.“