U ponedeljak je na protestima na izraelskoj granici poginulo najmanje 60 Palestinaca, a više od 1.700 je ranjeno. Palestinska organizacija Hamas, koja je na vlasti u Pojasu Gaze, sa Izraelom je kontaktirala tek kada se većina demonstranata razišla. Izrael je odgovorio na poziv islamista da se smanji nasilje tako što je odmah u utorak otvorio granični prelaz Kerem Shalom kako bi u Pojas Gaze mogla da bude dostavljena neophodna roba. Istovremeno, a očigledno u dogovoru sa Izraelom, Egipat je takođe otvorio jedan granični prelaz kako bi ranjenici mogli da budu prebačeni na lečenje u egipatske bolnice.

Izrael i Hamas imaju oprečne stavove kada je reč o događajima na protestima, ali jedno je jasno: vođa Hamasa Ismail Hanijeh u nedelju putuje na razgovore u Kairo na kojima će biti reči o predstojećim protestima.

Izraelski ministar za obaveštajne poslove Izrael Kac je nakon sukoba izjavio da su predstavnici egipatskih snaga bezbednosti upozorili Hanijehu da postoje dokazi da Hamas podržava proteste i da želi da pošalje ljude na granicu kao „živu municiju“, da pošalje „žene i decu umesto bombi i raketa“.

Hamas: gospodar protesta?

Spor oko sastanka u Kairu i komunikacije sa izraelskim snagama bezbednosti ne postavljaju samo pitanje: u kojoj meri je Hamas gospodar protesta. Pitanje u stvari glasi sasvim drugačije: da li je Hamas na proteste svesno u smrt poslao Palestinace kako bi Izrael moralno i politički diskreditovao, a jevrejsku državu diplomatski izolovao?

Izrael se, međutim, nalazi i pred bezbednosnim problemom: u sredu je saopšteno da su 50 ubijenih ljudi – članovi Hamasa. Šta bi oni uradili da im je uspelo da probiju ogradu na granici? Ne može se odbaciti mogućnost da bi oni eventualno izvršili napade u Izraelu.

Liberalni izraelski list „Harec“, koji se godinama zalaže za dijalog sa Palestincima, navodi da je Hamas sve vreme držao pod kontrolom događaje uz granicu sa Izraelom. Nagle promene na samom kraju protesta, odnosno to da će nasilje ubuduće biti ublaženo, upravo potvrđuju tu činjenicu, piše „Harec“. Razlog za takvu promenu strategije je to što se Hamas u ponedeljak suočio sa prepunim bolnicama, piše list. Drugo, Hamas je ozbiljno shvatio pretnju Izraela da će uzeti na nišan vodeće članove te organizacije.

„Harec“ takođe piše da više nisu tačne dosadašnje pretpostavke izraelskih snaga bezbednosti da je Hamas izgubio kontrolu nad delom palestinskog pokreta otpora. „Postalo je jasno da je Gaza mirna onda kada to tako želi Hamas. A ukoliko ne želi, onda raste nasilje“, piše izraelski list.

Nova Hamasova strategija?

Pretpostavke se uklapaju u izjavu portparola Hamasa Favzija Barhuma: „Demonstracije će biti nastavljene sve dok naš narod ne postigne svoje ciljeve.“

Hamas i druge grupe nastavljaju svoju strategiju, smatra Vašington post. „Oni okupljaju više hiljada demonstranata, uglavnom civila, kako bi probili ogradu duž granice. Pri tom se računa da će znatan broj ljudi poginuti. Rezultat bi bio moralni i politički poraz za Izrael i možda olakšanje za režim (Hamas), koji je i bukvalno opkoljen sa svih strana“.

Inače, Hamas, koji je u Pojasu Gaze na vlasti od 2006. godine, malo je uradio za građane. Privreda u tom regionu je, prema proceni Svetske banke, zavisna od donacija i preti joj kolaps. Osim toga, Hamas tokom dvanaestogodišnje vladavine nije uspeo da razvije mere za izgradnju poverenja sa Izraelom, što bi korak po korak olakšalo blokadu i samim tim poboljšalo ukupnu situaciju za građane.

Pored toga, rat u Siriji skrenuo je pažnju svetske javnosti sa Pojasa Gaze, p je u skladu s tim značajno opala i solidarnost arapskog, odnosno islamskog sveta. Hamas je na međunarodnoj bini ostao usamljen i njegova jedina podrška je – režim u Iranu.

Odobravajuće reakcije u palestinskim novinama

Hamas je, prema mišljenju palestinskih medija, u ponedeljak dobro postupio. Bio je u stanju da mobiliše svetsku javnost. S tim u vezi, velike palestinske novine jednoglasno pišu da je akcija preduzeta u ponedeljak bila uspešna.

„Čitav svet je uz nas i naš opravdani zadatak jeste da štitimo naša prava zbog masakra koji je izvršio Izrael i protiv pristrasnosti SAD“, piše list „Al Kuds“.

Direktni sukob se nastavlja, ocenjuje list „Al Hajat“. „Nastavićemo da se borimo protiv takve politike, bez obzira na to kako ona izgleda“. List „Al Ajan“ s druge strane piše: „Ukoliko se ne ujedinimo zbog krvi mučenika, bolova ranjenih i patnji opkoljenog naroda, onda nas ništa neće ujediniti, a naše vođe nikada neće dostići nivo našeg naroda“.

Komentatori ne postavljaju pitanja da li je moglo biti sprečeno ubijanje ljudi. List „Al Kuds“ piše da se, s obzirom na veliki broj ubijenih i ranjenih, okupatorska snaga odlučila da marševe spreči najoštrijim merama, kako bi bio što veći broj poginulih i ranjenih, i kako bi se uplašile i terorisale mase koje su se kretale ka granici“.

Zašto je Izrael bio toliko odlučan da upotrebi silu i da li su postojali drugi načini da se bori protiv protesta u neposrednoj blizini granice – to je tema kojom se bavio i „Vašington post“. Taj list navodi da izraelski lideri sve to ne bi trebalo da ignorišu i da su simpatije zapadnih zemalja za Izrael – smanjene.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android