Igračka za mačku košta četiri i po evra u radnji koju u Solunu drži Petros Ksilurgidis. „Posle odbitka svih troškova i poreza, ostaje mi možda pedeset cenata. Država na tome zarađuje više nego ja“, kaže ovaj tridesetšestogodišnjak. On dodaje da nema ništa protiv plaćanja poreza ali da u svakodnevici ne vidi da se taj novac ulaže u korist građana. Nema para ni za zdravstvo, ni za obrazovanje ni za infrastrukturu.

Približavaju se izbori, ali on u nedelju 21. maja neće glasati. Ne vidi ni jednog kandidata za kojeg bi glasao: „Ništa se neće bitno promeniti, svejedno ko je na vlasti. Samo se čuju velike priče, a ništa se ne dešava.Rekli su da treba izaći iz mera štednje, a ništa od toga. Rekli su da treba ukinuti sistem oporezivanja nekretnina. I opet ništa."

On smatra da izbori više ne služe tome da se pronađe alternativa za budućnost već da se kazni vladajuća partija. "A profesionalni političari imaju sve u svojim rukama bez uvida u stvarni život ljudi: „Uzvikuju ‚pravda‘. Ali gde je ona? U meni samo raste bes. Svi ti skandali u poslednje vreme, a onda ništa. Ljut sam zbog toga kako se oni koji su na vlasti odnose prema važnim pitanjima i sebi pribavljaju pre svega ličnu korist“, kaže Ksilurgidis.

On je istovremeno ljut i na ljude koji stalno podržavaju i biraju iste političare. Kaže da obični ljudi kao on dvaput okreću svaki cent dok se moćnici bogate. A niko ne želi da preuzme odgovornost za to što se dešava naočigled svih:

„Vlada naređuje tajnoj službi da nadzire opoziciju, a za to kao niko nije kriv. To je kao kad bi kod mene u radnji nešto pošlo naopačke, a ja odbacim svaku odgovornost. A to je ipak moja radnja“.

Male partije kao alternativa?

Konzervativna partija aktuelnog premijera Kirijakosa Micotakisa i levičarski savez bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa se bore za glasove mladih ljudi, ali oni se sve više okreću manjim strankama.

Jedna od njih je MeRa25 bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa. Ta stranka je već 2019. prešla cenzus od tri odsto i osvojila devet poslaničkih mandata. Prema najnovijim anketama ona ima četiri odsto podrške, nešto više nego pre pet godina kada je osvojila 3,4 odsto. Ali kod mlađih glasača koji su u starosnoj dobi do 29 godina ova stranka ima 8,6 odsto podrške.

Dvadesetčetvorogodišnji student prava Jorgos Panagopulos stoji za stranačkim štandom MeRa25 u atinskoj četvti Gazi. On nije za protestni bojkot izbora:

„Verujem da političke institucije i procesi moraju da se podrže, jer se tako jača demokratija i da se barem delimično čuje glas mladih ljudi“. On kaže da je to važno da bi se išlo novim političkim putevima i stvorile perspektive za pozitivan uticaj na svakodnevicu i život ljudi.

Mladi ljudi – nove vrednosti

Ovaj student prava smatra da je premijer Micotakis zaslužio lošu ocenu za svoj rad. Za primer uzima, kao i mnogi drugi mladi ljudi, policijsku upotrebu sile protiv demonstranata ili masovno prisluškivanje prošlog leta. Uveren je da manje stranke mogu da dovedu do drugačije raspodele karata i da nametnu teme mladih:

„Najveći problem je nedostatak perspektive. Dobijemo dobro obrazovanje, a onda mnogima ostaje samo mogućnost da napuste zemlju da bi se zaposlili“.

Jedan od saosnivača Makropolisa, instituta za političku analizu, Nik Malkucis kaže da mlađu populaciju pored problema koji su transgeneracijski kao što su finansijski problemi muči posebno politička i ekonomska korupcija.

Prema njemu nove generacije traže veću odgovornost i transparentnost. Mladi su razočarani nosiocima političkih funkcija: „Među mladima je veoma malo poverenje u velike partije i mejnstrim-politiku. To ih potiskuje na spoljne margine političkog sistema“.

Na biralište bez nade

Za Malkucisa nije iznenađenje da se  posle železničke saobraćajne nesreće kod Larise, u kojoj je poginulo 57 osoba, od kojih su mnogi bili mladi, omladina okreće partijama poput levičarske MeRa25. I ekstremni desničari bi mogli ojačati. Lukija Kotronaki, koja radi na Institutu za politiku pri atinskom Pandio univerzitetu, smatra da ne može biti reči o pomeranju omladine prema desnici. Ona je istraživala proteste posle železniče nesreće u starosnoj grupi između 17 i 34 godine.

Rezultati govore da ta generacija ima demokratske impulse ali da ne veruje sistemu. 75,4 odsto ispitanika nemaju poverenje u aktuelnu vladu, a 88,5 odsto njih ne veruju političkim partijama. Generalno se mladi ljudi poistovećuju pre sa levim nego sa desnim i konzervativnim vrednostima, kaže Kotronaki. Principijelno podržavaju demokratske institucije, ali ne odobravaju način na koji se one vode.

„Najveći broj mladih ljudi će uprkos tome izaći na izbore. Ali njihovo učešće na izborima ne znači i njihov pristanak“, objašnjava ona. Osim toga, mladi smatraju da je prema rezultatima istraživanja poboljšanje stanja moguće samo individualnim naporima. Kotronaki kaže da se u tome ogleda temeljna rezignacija u pogledu zvaničnih i kolektivnih puteva žive politike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.