Očigledno je za taj potez bilo krajnje vreme jer Grčka ima dovoljno novca samo do juna kako bi izmirila obaveze i isplatila plate i penzije. Zato je toj članici evrozone hitno potrebna nova tranša zajedničke finansijske pomoći Evropske unije i MMF-a, koja ukupno iznosi dvanaest milijardi evra. Ni odbori EU, a ni oni MMF-a do sada nisu dali zeleno svetlo za isplatu sledeće tranše.

Prodajom državne imovine - 50 milijardi evra

Protekloga vikenda šef evrogrupe Žan-Klod Triše već je pojačao pritisak na grčku vladu i najavio da će se atinski program privatizacije nadzirati, ali i podsticati još jače nego što je to do sada bio slučaj. Deo toga plana jeste i da se prodajom grčke državne imovine, kako se navodi, prikupi 50 milijardi evra.

Sadašnje odluke vlade Jorgosa Papandreua donete na kriznoj sednici bi, prema izjavi jednog portparola vlade, trebalo da državnoj blagajni donesu oko šest milijardi evra.

Slede dalje bolne mere

Ali vlada u Atini neće se zaustaviti samo na tim odlukama, odnosno merama. Novinska agencija Rojters javlja da bi u drugoj fazi privatizacije, na spisku za prodaju mogla da se nađu i preduzeća za snabdevanje, kao što je „Public Power Corp.“ ili „Athens Water“. Ta preduzeća bi trebalo da budu biti znatno interesantnija za potencijalne investitore.

Telekomunikaciono preduzeće OTE takođe je interesantno za ulagače, ako se uzme u obzir da u njemu 30 odsto udela ima i „Dojče telekom“ (Deutsche Telekom), koji bi privatizacijom mogao sebi da osigura još više učešće u firmi.

No, bolni planovi o privatizaciji neće zakačiti samo preduzeća, već i radnike širom Grčke. Razgovara se, naime, i o daljim smanjenjima plata, otpuštanjima iz javne službe, kao i povećanju poreza.

Autori: Marko Langer / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković