Dojče vele: S obzirom na to da Grčka ne uspeva da se izbori sa talasom izbeglica, neke zemlje Evropske unije otvoreno sugerišu „plan B“ koji bi se oslanjao na Makedoniju s ciljem da se smanji ili potpuno zaustavi protok izbeglica i migranata. Kakve će biti posledice tog plana ako on postane realnost?

Tanos Dokos: Tako je, neslaganje posebno izraženo kod nekih istočnoevropskih zemalja koje se suprotstavljaju odluci Evropskog saveta o fer raspodeli izbeglica koje stižu preko Italije i Grčke. Neki od tih lidera zaboravili su da Zapadna Evropa nije zatvorila svoje granice za njih 1956. ili 1968. godine. A zaboravili su i da su podržali rat protiv Iraka koji je započela neokonzervativna vlada SAD 2003 – rat koji je u velikoj meri doprineo rastu „Islamske države“ i velikom broju drugih aktuelnih problema na Bliskom istoku, pa i stvaranju izbegličke krize.

Što se tiče bilateralnih odnosa sa BJRM, Grčkoj je jasno da je njen severni sused i sam pod velikim pritiskom. To je tranzitna zemlja, kao i Grčka, i biće teško pogođena kada severnije zemlje budu zatvorile svoje granice. Treba naglasiti da je saradnja oko izbegličke krize do sada bila dosta dobra.

Jednostrana odluka BJRM da zatvori granicu sa Grčkom svakako će se negativno odraziti na bilateralne odnose. A odraziće se i na samu BJRM na način opisan niže. Naposletku, Grčka će biti prvi sused BJRM i kada Višegradske zemlje ne budu više zainteresovane za naš deo sveta i kada izbeglička kriza više ne bude morala da se rešava ovako hitno.

Makedonska vlast završava postavljanje druge ograde na južnoj granici. Kako se na to gleda sa druge strane te granice? Da li će ta ograda biti dovoljna da zaustavi priliv izbeglica i migranata?

Iskustvo nas uči da, kada su ljudi toliko očajni da beže od nesigurnosti i siromaštva u svojoj zemlji, i kada krijumčari dovoljno dobro zarađuju, ograde ne mogu da spreče talase izbeglica ili migranata. U najboljem slučaju, mogu da smanje njihov broj (kao što je bio slučaj sa tehnološki rafiniranom ogradom na granici između SAD i Meksika). Krijumčari će pokušati da koriste druge migracione rute – ili preko drugih zemalja ili kroz planinske i šumske predele, gde su granične kontrole manje efikasne. Organizovani kriminal povezan sa trgovinom ljudima će isto tako procvetati sa obe strane granice između Grčke i BJRM. Konačno, BJRM će biti suočena i sa problemom migranata uhapšenih po prelasku granice. Grčka neće imati obavezu da ih primi natrag.

Grčki ministar za migrante, Joanis Muzalas, kaže da od Makedonije očekuje jednostrane korake iu izbegličkoj krizi. Da li je Grčka spremna da prihvati veliki broj izbeglica ako zemlje na Balkanskoj turi zatvore svoje granice?

Grčka se sprema za najgori scenario ukoliko BJRM odluči da zatvori svoju granicu. U tom slučaju, ograničen broj izbeglica će moći da bude smešten u ograničenom vremenskom periodu. No, Grčka je još ekonomski uzdrmana i njeni kapaciteti su jasno ograničeni. Osim toga, stalno dovođenje velikih grupa izbeglica je nelegalno prema međunarodnom humanitarnom pravu, ali ono je i nehumano i praktično nemoguće. Problem je što Turska ne primenjuje protokol o readmisiji i repatrijacija u zemlji porekla (u slučaju migranata) je posebno problematična.

Evropske zemlje su dosad ponudile dva koncepta za rešavanje krize. Prvi podržavaju Višegradska grupa, Slovenija i Austrija – on predviđa podizanje ograda i zatvaranje granica na Balkanskoj ruti. Drugi podržavaju Nemačka i druge zapadnoevropske zemlje, i on predviđa dogovor sa Turskom o direktnom preuzimanju izbeglica. Koji koncept očekujete da preovlada?

Zanimljivo je što, sa izuzetkom Austrije, najtvrđi stav imaju zemlje koje praktično nisu primile nijednu izbeglicu ili migranta. Grupa koju predvodi Nemačka preuzela je najveći deo tereta i te zemlje insistiraju na „evropskom rešenju“.

U tom kontekstu, naša politika treba da se zasniva na sledećim pretpostavkama: očuvanje Šengena, bez neopravdanog žrtvovanja nekog od njegovih članova; suočavanje sa džihadističkim terorizmom i radikalizacijom u našim društvima; Evropa ima moralnu obavezu da ponudi azil velikom broju begunaca. Ipak, neograničeno doseljavanje je nemoguće. Brz kraj rata u Siriji nalaženjem diplomatskog rešenja treba da ima prioritet. Uključivanje Rusije i Irana u proces će bitno povećati šanse za rešenje. Povećanje podrške Libanu, Jordanu i Turskoj je takođe važno.

Potrebni su i drugi faktori da bi se smanjile aktivnosti na „grčkom putu“. Saradnja sa Turskom je od kritične važnosti, a te saradnje trenutno nema. Ali, Ankari treba ponuditi i stimulanse kao što su bezvizni režim i finansijska podrška. Turska će isto tako morati da suzbije krijumčare i da suspenduje svoj bezvizni režim za Marokance i neke druge nacionalnosti. No, ključni element je formiranje prihvatnih centara u Turskoj iz kojih bi begunci mogli direktno da se prebacuju u različite zemlje EU. To će smanjiti pritisak na Grčku i spasi mnoge živote u Egejskom moru. Nadam se da će koncept zajedničkog, „evropskog, rešenja“ odneti prevagu. Ali, vrlo sam zabrinut zbog kombinacije problematičnih trendova; slabog liderstva, desničarske retorike i povratak nacionalne politike – umesto evropske.

Tanos Dokos je direktor atinskog instituta Elijamep – radio je kao savetnik i direktor u različitim službama grčkih ministarstava odbrane i spoljnih poslova