Retko kad su štrajkači toliko darežljivi: pred glavnim ulazom u Ministarstvo za rad u Atini poljoprivrednici su prošle nedelje poklanjali voće i povrće prolaznicima. Onda su, takođe prošle nedelje, seljaci blokirali važne saobraćajnice u severnoj Grčkoj i putnicima točili vino. Ne isplati nam se više da naše proizvode prodajemo na pijaci! Tako glasi jasna poruka akcija koje su nasmejale mnoge Grke. Ali već u ponedeljak je smehu došao kraj: poljoprivrednici su sa svojim traktorima blokirali najvažnije naplatne rampe u čitavoj Grčkoj, autoput koji vodi prema atinskom aerodromu i granični prelaz prema susjednoj Bugarskoj. Nekoliko sati kasnije, postaviti su ultimatum – izjavili su da će nastaviti sa protestima od ponedeljka (8.2.) ukoliko vlada ne odustane od planirane reforme penzionog sistema. U izjavi za TV-kanal Skaj, mladi poljoprivrednik iz jednog pograničnog mesta rekao je da je bugarski ministar poljoprivrede već posetio besne seljake i pokušao da smiri situaciju. Prema navodima medija, planirane su akcije i na grčko-turskoj granici.

Grčki poljoprivrednici već godinama se žale na sve veće troškove proizvodnje i, istovremeno, niže subvencije Evropske unije, na veliko poresko opterećenje i ukidanje nekadašnjih privilegija. Kap koja je u njihovom slučaju prelila čašu, jeste planirano drastično povećanje stopa doprinosa za penziono osiguranje. Ukoliko se sve mere štednje i reforme primene kao što je planirano, poljoprivrednici i slobodnjaci koji dobro zarađuju bi 80 odsto svojih bruto prihoda trebalo da izvajaju za poreze državi i penziono osiguranje. Vlada u Atini uzvraća udarac i tvrdi da neko upravlja protestima poljoprivrednika i da su oni motivisani mutnim, stranačkim interesima. „To su samo izgovori“, kaže za DW Jorgos Togopulos, politikolog iz atinskog trusta mozgova „Elijampe“. „I ranije su najave sveobuhvatnih reformi penzionog sistema u Grčkoj uvek izazivale žestoke reakcije – nezavisno od toga koja stranka je bila na vlasti.“

Ponovno ugrožena Ciprasova većina?

Oprečan stav se u slučaju grčke politike može uočiti po tome što je vladajuća levičarska stranka Siriza pozdravila 24-časovni štrajk koji je započeo u četvrtak (4.2). To je štrajk u odbranu penzionog sistema, objašnjeno je u utorak (2.2.) iz odeljenja Sirize za politiku rada. Ujedno je upućen poziv grčkim radnicima da se „bore“ protiv politike štednje u Evropi. Drugim rečima: vladajuća leva stranka podržava štrajk koji levičarska vlada odbacuje i pritom tvrdi da su štrajkači instrumentalizovani. Zbog tog konflikta između vlade i stranke, ponovno se postavlja pitanje može li Aleksis Cipras sa minimalno većinom od 153 od ukupno 300 poslanika u parlamentu da odbrani reformu penzionog sistema kada se u budućnosti bude o tome glasalo u parlamentu.

Zbog toga se već šuška o rekonstrukciji vlade ili prevremenim izborima. „Svi poslanici Sirize u ovom trenutku oklevaju da daju svoj glas za sporne reformske mere“, kaže politikolog Togopulos. „Što žešći budu protesti, to će se jasnije iznositi razne sumnje. Praktično je nemoguće predvideti kako će se ponašati poslanici kada u parlamentu postane ozbiljno i da li će šef vlade Cipras imati neki plan B.“

Više optimizma pokazuje politički analitičar Pantelis Kapsis. „Pre svega se može reći da premijer Cipras sledi konkretni plan A: on, naime, sa trenutnom parlamentarnom većinom želi da progura mere štednje kako bi nakon toga brzo mogao da pokrene pregovore o sveobuhvatnom regulisanju dugova u Grčkoj“, izjavio je Kapsis za TV Skaj. Očekivanja da će levo krilo njegove stranke ovoga puta da mu bude odano, itekako su realna, smatra Kasis.

Novi trik: proširenje vladajuće većine

Međutim, Cipras koji u anketama ne prolazi dobro, ima naravno i plan B, za slučaj da većina u parlamentu ponovo dođe pod znak pitanja. Taj plan B su prevremeni izbori ili „proširenje“ parlamentarne većine, objašnjava analitičar Kapsis.

To znači da će grčki premijer pokušati da među opozicijom obezbedi podršku za konkretne predloge zakona. Najveća stranka opozicije, konzervativna Nova demokratija, odbacuje, međutim, saradnju sa Ciprasom.