Zbog nedovoljnih poreskih prihoda i loše statistike budžetski deficit nekoliko puta je pomeran naviše. Ministru finansija Jorgosu Papakonstantiu-u sada preostaje jedino da objavi rat utajivačima poreza.

Borba protiv utaje poreza pre svega je pitanje političke volje, kaže Janis Sturnaras, profesor ekonomije na atinskom univerzitetu. „Proverom poreskih prijava i podataka u bankama poreznici bi već danas mogli da nađu utajivače poreza, samo kada bi hteli. Osim toga, 70 odsto onih koji su u slobodnim profesijama ne plaća porez, mada je teško poverovati da toliki broj lekara, advokata ili finansijskih savetnika ne zarađuje više od 12 hiljada evra godišnje“, kaže Sturnaras.

Kada bi svaki građanin savesno plaćao porez u grčkom budžetu bio bi višak novca, bar na papiru. Zato i MMF od Grčke zahteva da onemogući utaju poreza. Međutim, iako od početka krize stalno rastu porezi na promet i dodatnu vrednost, prihodi su sve manji, jer recesija i rast poreza guše privrednu aktivnost.

Berzanski stručnjak Babis Angeletopulos, smatra da je rešenje ne u većim porezima, nego u privatizaciji. „Samo tako Grčka vlada može da uveri finansijska tržišta da će ispuniti obaveze prema partnerima u evrozoni. Osim toga, u vremenima krize zemlja ne može da izdrži tako veliki državni aparat“, ukazuje Angeletopulos.

Finansijski stručnjaci Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a od danas će ponovo baviti grčkim programom štednje, pre nego što odobre sledeću ratu finansijske pomoći u visini od 12 milijardi evra.

Inače, profesor Sturnaras smatra da rešenje nije u reprogramiranju dugova, jer grčke banke više nemaju kapitala, a socijalni fondovi imali bi gubitke od više milijardi evra. Prema njegovom mišljenju, bolje bi bilo da Grčka dosledno sprovodi program reformi i ubrza privatizaciju. Na taj način ne samo da bi u državnu kasu stiglo više novca, nego bi to bio i podsticaj privrednom rastu.

Autori: Janis Papdimitrou / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković