Poziv u pomoć i zvanično je stigao iz Atine. Time je još jedan problem sustigao vladajuću crno-žutu koaliciju u Nemačkoj. Tu temu bi nemačka kancelarka, u vreme održavanja izbora u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji, najradije da izbegne. Međutim, već u ponedeljak će na zasedanju nemačkog parlamenta ministar privrede Rajner Briderle morati da iznese stav vlade o zahtevu za pomoć grčkih vlasti.

„Signale ozbiljno shvatamo, ali to ne znači da krećemo u akciju“, rekao je Briderle, a prenosi Špigel. Uostalom i EU i Međunarodni monetarni fond nameravaju da priskoče u pomoć „samo ako Grčka ne bude u mogućnosti da pomogne sama sebi“.

Nemački političari će sada ipak morati da zauzmu jasniji stav o zahtevu vlasti u Grčkoj. Doduše, trenutak za Merkelovu i Vestervelea nije mogao biti gori. Ko još u momentima dok traje izborna trka u najnaseljenijoj nemačkoj pokrajini sme da govori o parama poreskih obveznika (i to u milijardama), koje bi Nemačka „ustupila“ Grčkoj? Drugim rečima, pomoć Grčkoj mogla bi se među „lakšim temama“ naći tek od 9. maja – a do tada će Grci, barem što se Nemačke tiče, morati da se strpe.

Nemačka daje skoro trećinu para

Nimalo prijatna situacija za državu pred mogućim bankrotom. U svom, kako Špigel komentariše, dramatičnom televizijskom obraćanju naciji, grčki premijer Jorgos Papandreu je upućivanje zahteva za pomoć nazvao „nacionalnim interesom“. Međutim, da li bi iko u EU trebalo da bude iznenađen najnovijom odlukom Grčke? Ekonomska situacija u Grčkoj bila je dramatična i pre toga. Doduše Atina je Evropljane sve vreme uveravala da joj pomoć Brisela nije potrebna.

Sada kada se i dogodilo ono za šta su se države članice evrozone ozbiljno pripremale, postavlja se pitanje da li su neke zemlje nakon silnih obećanja prijateljima u Grčkoj počele da se premišljaju? Kada je o Nemačkoj reč, jedno je sigurno: od 30 milijardi evra pomoći koliko su zemlje EU ponudile, Nemačka će morati da izdvoji 8,4 milijardi. I sam Berlin je u velikim dugovima, pa bi pomenuta suma novca samo još dodatno mogla da ugrozi nemački budžet.

Opozicija kritikuje, liberali se izvlače

Za to vreme, opozicija u Nemačkoj ne propušta prilike za paljbu kritikama na račun vladajuće koalicije demohrišćana i liberala. „Kancelarka Merkel je lagala Nemce“, izjavio je šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel za Bild am Zontag. Do pre par sedmica se kancelarka Merkel u Briselu ponašala „kao da je htela da zaštiti nemačke poreske obveznike, ali ona je još tada znala da Nemačkoj ne preostaje ništa drugo nego da Grčkoj pomogne i time stabilizuje evropsku valutu. Cela ta priča nije bila ništa drugo nego predstava uoči izbora u Severnoj Rajni Vestfaliji“, pojašnjava Gabrijel.

Ovog vikenda ni liberali neće moći da izbegnu raspravu o nemačkim izdvajanjima za pomoć Grčkoj. U Kelnu, na partijskom zasedanju, u subotu će neizbežno biti reči i o zahtevu iz Atine. Već u petak se moglo primetiti kako liberali odgovornost pokušavaju da prebace na svoje koalicione partnere. Folker Vising, član skupštinskog Finansijskog odbora, rekao je kako se odluka Grčke „ne uklapa u dosadašnja obrazloženja saveznog ministra finansija Šojblea“.

Nije nepoznato da su liberali već u nekoliko navrata negodovali na obećanja zemalja evrozone. Oni i dalje ne odustaju od dodatnih konsultacija u Briselu u kojima bi učestvovalo više nemačkih parlamentaraca, pre svega finansijskih eksperata. Među njima bi svakako bio i Frank Šefler, a od njega nema većeg kritičara najavljenih mera pomoći. On je Atini u više navrata preporučivao da dobrovoljno napusti evrozonu, pa čak i da razmotri prodaju nekih ostrva kako bi otplatila velike dugove.

Priredio: Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević