1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Granice sive zone flerta

23. oktobar 2017.

Nakon što je otkriveno da je holivudski producent Harvi Vajnštajn seksualno napastvovao i silovao koleginice, na internetu je krenula kampanja #MeToo. Nevolja je što mnogi i dalje ne vide problem, piše Helena Vajze.

Kampagne #MeToo
Foto: picture-alliance/dpa/B. Pedersen

„Kihnula sam, neki muškarac je rekao 'Nazdravlje'. To nisam želela. Kakva svinja! #MeToo“ – tako je glasio jedan od brojnih pokušaja ironije na Tviteru ovih dana. Drugi tviteraš pita: „Kako da znam da li će se žena obradovati komplimentu ili će se prodrati #MeToo?“ Ili: „Konačno je vreme da popričamo o feminističkom seksizmu. I seksualnom uznemiravanju od strane žena. #MeToo # YouToo.“

Tviter je, a kako drugačije, podeljen. Jedni cinično ublažavaju problem, drugi su sada još nesigurniji da li da reaguju na kampanju #MeToo koju je pokrenula Alisa Milano. To pokazuje da se muški svet oseća izazvanim, ili barem oseća da treba da odgovori. To potvrđuju i kampanje poput #IDidThat ili #Iregret u kojima muškarci izveštavaju da su učestvovali u seksualnom napastvovanju.

Helena Vajze

U tom rasponu refleksivnog odjeka postavlja se pitanje: postoji li nešto između dva ekstrema? Ima li mesta za kratak razgovor o granicama ponašanja bez upiranja prstom u druge ili zakopavanja u frontove rodnih stereotipa? Bez neophodnosti da se smesta ubaci u matricu počinilac-žrtva?

Treba primetiti da se ovde ne radi o seksualnom nasilju, makar ne u prvoj liniji. Više se radi o sivoj zoni između flerta i maltretiranja. Radi se o neukusnim komentarima i nametljivom nabacivanju. Nije takva forma seksizma vidljiva od heštaga #MeToo – nju može da vidi i doživi svako, svakog dana. Poenta je da se seksualno napastvovanje prepozna kao takvo i da se umeša, da se spreči.

U stvarima seksizma se ništa neće mrdnuti sve dok muškarci misle da je normalno kada jedan od ortaka u klubu bez pitanja dohvati neku ženu, sve dok se svi smeju dosetki o zadnjici neke koleginice – i sve dok ja kao žena s osećajem krivice razmišljam da li da obučem kratku suknju ili duboki dekolte. Onda je samo pitanje kada će sledi heštag postati viralan. I posle kratkog talasa ogorčenja sve će ponovo zamreti.

Tako se ništa ne menja. Niti žene između žena i muškaraca, niti u samom muškom društvu. Traženi „odnos sa poštovanjem“ ostaje apstrakcija. Pri tome bi bilo dovoljno jednostavno: „Hej, ne sviđa mi se kako si dobacivao ovoj ženi malopre.“ Pokazati granice i braniti ih. Jer često napadima ne vodi nesigurnost oko toga gde su granice, naprotiv – većina tačno zna kada je prešla granicu pa ipak to čini. Tim bolje ako neko posmatra sa strane i otvoreno se umeša.

Istovremeno možemo pričati o tome kakvu ulogu igra naše shvatanje žene i muškarca, ženstvenog i muževnog. U kojoj meri možda kao normalno važi da se njoj ili njemu obraćamo na određeni način po devizi: „Muškarac ne pita, muškarac uzima.“ Rasprava o tim mustrama je prvi korak ka promeni.

Seksizam je simptom za nakaradni odnos polova, ustaljene rodne uloge i ponašanje koje one podrazumevaju. Seksizam je svakodnevni društveni problem. Neretko ishoduje seksualnim nasiljem. Kako bismo se protiv njega borili, moramo prvo da ga pojmimo kao problem. To je i cilj kampanje #MeToo. Ako se sudi prema reakcijama na Tviteru, već će i ovaj prvi korak biti problem.

Ali sada, kada je tema došla na sto, mi, žene i muškarci jednako, moramo da se pobrinemo da se raspravi do kraja. I to ne samo u virtuelnom svetu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi