Gras nikada nije bio fašista
9. april 2012. Gras je prošle srede u nekoliko evropskih listova objavio poemu "Ono što se mora reći" u kojoj je naveo da je nuklearni Izrael pretnja za svetski mir i pozvao na nadgledanje i izraelskih i iranskih nuklearnih postrojenja.
Za Velt komentariše Volf Birman, pevač i bivši istočnonemački disident. „Čak branim njegovo pravo na ustajale laži iz neznanja prema Izraelu, branim ga teškog srca u ime slobode mišljenja, od koje mi svi živimo. Ako se u ovom kratkom izlivu besa, tri-četiri puta prsi da je Hrabri krojač (iz bajke braće Grim), samo zato što je sada na jednom otvorio usta – to ga ne košta u demokratiji, i na sreću – baš ništa. Kada svetu konačno kaže banalnu istinu, da demokratska država Izrael već decenijama poseduje atomsko oružje, baš kao i SAD i Engleska i Francuska, time razotkriva javnu tajnu.
Svi, sa kojima ovde u Izraelu razgovaram, kažu isto: Rat protiv iranskih atomskih postrojenja bio bi ne samo užasno opasan, već i besmislen. Takav vojni udarac ne rešava problem, već ga samo odlaže i na duže vreme čak pooštrava. To znaju i javno govore i izraelski romanopisci Amos Oz, David Grosman, Meir Šalev i ljutiti stari pesnik Natan Zah.
To što neonacisti u Nemačkoj sada podržavaju Gintera Grasa, to od njega nikako ne pravi nacistu. On nikada nije bio fašista, čak i dok je služio u SS jedinicama 1944. I to što ga sada iranska propagandna mašina slavi, ne znači da je Gras muslimanska karikatura sa bombom u turbanu. Dakle, sve to nije toliko strašno.
Volf Birman svom komentaru pridodaje još jednu opasku – koja kako piše - dragi Gras mora da se kaže. „To nije pesničenje. To je uvredljivo hvalisanje, da je Gras svoju prozu na kraju raskomadao, da je fraze poređao jedne ispod drugih i da ih čovečanstvu prodaje kao poeziju bez rime. To je smrtni greh literature“.
Špigel piše: Zabrana Izraela je apsurdna. Mesto debati je u feljtonima, a ne u politici. Izraelski ministar unutrašnjih poslova Eli Jišaj – koji nikao nije poznat kao poznavalac nemačke literature - hoće da zabrani Ginteru Grasu da dođe u Izrael. Ako Gras „nadalje bude širio svoja izvitoperena i lažljiva dela, predlažem da to čini iz Irana“, rekao je izarelski ministar.
Reč je o političkoj meri koja uopšte neće imati efekta u praksi. Gras ima 84 godine i ionako neće putovati u Izarel. To je odlučio još pre 40 godina, kada je tokom jedne posete Izraelu bio izgađan paradajzom.
Ali iz još jednog – daleko uznemirujućeg razloga – je zabrana ulaska u Izrael absurdna. Nije zadatak izraelske politike da se žali na izjave umetnika i pisaca i da ih zloupotrebljava kao opravdanje za političke mere. To je pokušaj cenzure – sa mogućim efektom da će intelektualci u inostranstvu ubuduće najpre da razmisle da li mogu da kritikuju kada hoće da iskažu svoju poziciju prema temi Izrael.
Pre nekoliko godina dirigent i pijanista Danijel Barenbojm, ionako poznat kao „prijatelj Palestinaca“ izvodio je u Izraelu dela Riharda Vagnera. Izraelski političari su zahtevali da se Barenbojm proglasi osobom non grata. Jedna reakcija na umetnike, na pisce – ako su njihove izjave ili izvođenja toliko sporna – mora se dešavati u feljtonima, a ne u politici.“
Priredila Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon