Grci trguju sa susedima, ali o tome nerado pričaju
11. septembar 2019.
Onaj ko je prošetao ovogodišnjim Međunarodnim sajmom u Solunu lako je mogao da ostane zbunjen ako je na umu imao geografski položaj grada. Solun je bliže Skoplju nego Atini, a do granice sa Bugarskom i Albanijom se automobilom brzo stiže. Ali štandova iz tih zemalja na sajmu nema.
To čudi, i to ne samo kada indijski ministar trgovine, zemlje koja je ovogodišnji gost na sajmu, u pozdravnom govoru severnu Grčku i Balkan spominje u jednom dahu. I to je još čudnije kada se ima na umu da Grčka itekako posluje i sa Albanijom i sa Bugarskom, a i sa „omraženom“ Severnom Makedonijom. Ali reč Balkan se nekako ne uklapa u samorazumevanje ni grčkih proizvođača, a ni potrošača. Istorijski i politički konflikti uneli su razdor među ljude, mada se ekonomija na to puno ne obazire.
Trgovina uprkos napetostima
Hristos Nikas je profesor ekonomije na Makedonskom univerzitetu u Solunu. On se bavi problemima međunarodne trgovine i zna: Balkan je za grčki privredu važan. Nakon raspada Jugoslavije su se pre svega Albanija i Severna Makedonija razvile u važne partnere. Devedesetih godina Severna Makedonija je u trgovinskom smislu za Grčku bila važnija od Kanade. A Albanija i Severna Makedonija su zajedno i danas važnije od Sjedinjenih Država.
„Prisustvo grčkog kapitala i u Albaniji i u Severnoj Makedoniji tada je bilo veoma veliko.“ Uprkos napetostima između Atine i Skoplja zbog imena, još od potpisivanja jednog privremenog sporazuma 1995. godine postoje živi ekonomski odnosi između dveju zemalja, tako da je u Severnu Makedoniji investirala i grčka Nacionalna banka. A OTE, grčka telekomunikaciona kompanija, kupila je taošnju firmu za telekomunikacije. „Velikih investicija bilo je i u Albaniji. To se naravno odnosi na vreme pre ekonoske krize u Grčkoj, koja je kasnije imala strašne posledice“, objašnjava Nikas.
Grčka roba iz Severne Makedonije
O svemu tome u Grčkoj se ne govori. Ako se otputuje preko granice u Severnu Makedoniju, može da se videti da je grčka roba i danas tamo prisutna. Recimo diskontni lanac Đambo. Na upit DW, ta firma je potvrdila da ima filijale u Bugarskoj i Rumuniji, i još 24 franšizna predstavništva na Kosovu, u Albaniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i – Severnoj Makedoniji. Ali o aktuelnoj situaciji u tim zemljama oni ne žele da se izjašnjavaju.
Slično važi i za Gudijs, popularan lanac brze hrane. Oni imaju svoja predstavništva u 13 zemalja i veoma su prisutni na Balkanu. Za svoj imidž u Grčkoj ne brinu. Dojče veleu je ta firma prenela da njihovo poslovanje nema nikakve veze sa politikom. Najvažnije je, smatraju, da se bude iskren prema potrošačima. Kvaliteta i servis su prema njima važniji od zemlje porekla.
Ali trgovina se ne ograničava samo na franšize, kaže Hristos Nikas. „Ustanovio sam da je najvažniji izvozni proizvod iz Grčke u Severnu Makedoniju – nafta. Oni tamo u potpunosti zavise od nafte koja dolazi iz rafinerije u Solunu.“
Na drugom mestu je tekstil. „Grčke firme rade u obe zemlje. Njihove fabrike su u Đevđeliji, na samoj granici. U Severnoj Makedoniji se proizvodi, jer su tamo plate niže. A onda taj tekstil kao gotov proizvod dolazi nazad i u statistici se on vodi i kao uvoz i kao izvoz“, objašnjava Nikas. To se onda zove „međuindustrijska trgovina“. Dve zemlje, različiti stadijumi proizvodnje.
Investicije uprkos manje kupovne moći
Emanuel Vlahojanis, potpredsednik Industrijske komore u Solunu smatra da to tržište ima veliki potencijal. Ipak, on nije toliki optimista kao Hristos Nikas. S Bugarskom postoje dobre trgovinske veze. U nekim regionima na jugozapadu Bugarske grčke firme čak dominiraju na tržištu. Sa Severnom Makedonijom i Albanijom situacija je drugačija. Za razliku od Bugarske, to nisu zemlje-članice EU, zbog čega su kontrole na granici strože, a to ograničava protok robe.
Ali ni Vlahojanis ne veruje da politički sukobi ograničavaju trgovinu. Grčka ima pre svega jedan drugi problem: „Primanja su u tim zemljama suviše niska. A trgovina je moguća samo tamo gde postoji kupovna moć.“ Ipak, grčki trgovci ne daju se omesti. Severna Makedonija veoma je privlačna zbog niskih poreza i jeftine radne snage. Najveći tamošnji trgovinski lanci i lanci benzinskih pumpi u grčkim su rukama. Tu grčke firme svake godine investiraju više od pola milijarde dolara.
Ubuduće više trgovine?
Ali sve se to dešava iza kulisa. Mladi su doduše otvoreni prema Balkanu, ali često o svemu tome malo znaju. „Firme bi i trebalo da budu otvorene“, kaže 22-godišnji Jorgos na štandu jednog udruženja koje se bavi savetovanjem mladih preduzetnika. Razlike postoje, ali to ne bi trebalo da predstavlja prepreku među ljudima, smatra on.
Za Panajotisa Pampalosa iz jednog solunskog start-apa, Balkan je generalno zanimljiv – njegova firma nudi softverska rešenja za „pametne kuće“. Ali svoje proizvode on ipak ne nudi na tržištima susednih zemalja. To je, kaže, zbog toga što potrošači tamo tu tehnologiju ne poznaju. Ali dodaje i da istraživanje tamošnjeg tržišta on nije ni sprovodio.
Bivši grčki premijer Aleksis Cipras poslednjih godina promovisao je prijateljski kurs prema Balkanu i insistirao na privrednoj saradnji. Kada se pogleda kako stvari stoje, onda se vidi da to u stvari i nije vizija, već je svakodnevnica. Aktuelni predsednik grčke vlade tu ništa ne želi da menja. Ali je na rečima uzdržan po pitanju Balkana. Previše pozitivni tonovi o Severnoj Makedoniji kod njegovih konzervativnih glasača ne bi naišli na dobar odjek. A trgovci se tim ideološkim preprekama ne bave. Pitanje je samo koje sve šanse i za Grčku, ali i za Severnu Makedoniju pritom ostaju neiskorišćene.