Badiše nojeste nahrihten piše: „Berlin i Pariz su se složili oko grčkog pitanja što pokazuje da mogu zajedno da deluju kada hitnost situacije to od njih zahteva. Takođe je zajednička vodeća uloga položila test na polju privredne i monetarne politike.“

Frankfurter algemajne cajtung komentariše: „Smernice za drugi spasilački paket za prezaduženu Grčku mogle bi da budu usvojene već iduće nedelje. Ali definitivni individualni paket bi trebalo da bude usvojen kasnije. Pitanje je da li za to ima vremena ili će pre toga pasti vlada premijera Papandreua. Premijer gubi podršku u redovima sopstvene socijalističke stranke, a konzervativna opozicija uskraćuje mu podršku – uprkos pritisku koje evropske sestrinske stranke vrše na opozicionog vođu Andonisa Samarasa. To otkriva jednu od osnovnih slabosti grčke demokratije: obe velike partije ne ponašaju se kao politički protivnici, već kao zakleti neprijatelji. Sve dok ostanu taoci takvog mentaliteta, slabe su šanse za spas Grčke.“

Nirnberger nahrihten piše: „Vredno je pominjanja to što sada nemačka i francuska preduzeća upozoravaju na propast evra. Ali više bi vajde bilo od opredeljenja bankarskih branši, a ne samo pojedinačnih uprava, da dobrovoljno preuzmu deo odgovornosti. Ipak, čini se da mnogi prvo pokušavaju da stvore po njih bezbednu situaciju, pre nego što ponude bilo kakvu pomoć.“

Hajlbroner štime prenosi: „U politici je kao i u životu. Kada novac postane bitan, prijateljstvo prestaje. A posebno kada je, kao u slučaju Grčke, reč o milijardskim iznosima. Nemačka kancelarka Angela Merkel uzaludno je pokušavala da francuskog predsednika Nikolu Sarkozija navede na njen kurs protiv bankrotstva Grčke. I tako je iz nemačke uslovne finansijske injekcije Grčkoj, proizašla odluka o dobrovoljnoj pomoći privatnih poverilaca, a za koju niko ne zna šta ona u praksi zapravo znači. Pa koje kreditno preduzeće će dobrovoljno odustati od suma od kojih se osobama sa prosečnim primanjima zavrti u glavi!?“

Nemački listovi pišu i o sirijskom tajkunu koji je najavio da će se povući iz biznisa i posvetiti humanitarnom radu. Zidojče cajtung prenosi: „Ako je to tačno, reč je o očajničkom potezu, ako nije, onda o ciničnom. On bi pre mogao da podstakne ustanak u Siriji. Rami Makluf, bogati i omraženi rođak predsednika Bašara al-Asada, hoće da proda akcije i novac pokloni u dobrotvorne svrhe, između ostalog i za žrtve ustanka koji traje već mesecima. U najboljem slučaju Makluf je pion koji pokazuje da Asadov klan nije nedodirljiv; u najgorem slučaju, njegova obećanja nisu ništa drugo do pokušaj da novac iznese iz zemlje. Ne treba očekivati da rođaci, kako se procenjuje, 1.300 žrtava ustanka, računaju na Maklufof novac.“

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević