Slabost, temperatura, kašalj, bol u grlu... Nema gotovo nikog ko ne poznaje tipične simptome prehlade. To po pravilu počinje da hara već u oktobru, ali Nemci kao Nemci – oni imaju precizan mehanizam kada se proglašava početak talas gripa.

Institut za zarazna oboljenja Robert Koh vredno sakuplja uzorke onih koji su došli sa simptomima prehlade u lekarske ordinacije širom Nemačke i ako u najmanje svakom petom uzorku bude pronađen virus gripa, to je onda epidemija. To se u stvari dogodilo već u nedelji kada se čekala Nova godina, a prošle sedmice utvrđeno je najmanje 11.070 oboljenja od gripa.

Iako se obično misli: Bilo mi je hladno, pa sam uhvatila ili uhvatio prehladu, hladnoća u stvari nema – ali i ima veze s gripom. Virusi ne vole sunce tako da zimi zaista jesu stabilniji, ali najveći je problem to što su tokom zime prozori zatvoreni i prostorije se dovoljno ne provetravaju, a istovremeno i ljudi beže u zatvorene prostore – na veliku radost virusa koji se tako brzo i lako širi.

Ne znamo da kažemo...

I dok se ovih dana ređaju prijave bolovanja – pa i u našoj redakciji – ni stručnjaci Instituta Robert Koh ne znaju da kažu koliko će da potraje ova pošast. „Ima dužih i kraćih talasa gripa“, kaže portparolka Instituta Suzane Glasmaher. Tokom 2023. je, na primer, bilo dva talasa gripa: na samom početku godine, a onda ponovo u martu. Zato nije bez osnova vakcinisati se i sad, jer se ne zna da li će doći još jedan talas.

Ipak, lekari od vakcine ne očekuju čuda. Vakcinisati se sada protiv ovog tipa gripa ima samo donekle smisla: vakcini je potrebno barem nedelje da u zdravom organizmu stvori određeni imunitet, a kod starijih osoba i duže, iako one često dobijaju pojačanu, „konjsku“ dozu vakcine. Najveći problem je, međutim, sam virus gripa: ima ih gomila različitih, a da stvar bude još gora, on se veoma brzo menja.

Napraviti vakcinu protiv baš svih verzija jednostavno je nemoguće, jer će i virusi da se promene dok vakcina ne dođe do vas. Već tokom proleća stručnjaci analiziraju viruse i procenjuju koji će da bude problem sledeće zime. U suštini se bira samo četiri ili pet virusa ili užih porodica virusa za koje će se onda proizvoditi vakcina.

Koktel godine

Imunološki stručnjaci imaju laboratorije, računare i statistiku, ali nemaju kristalnu kuglu koja će da im prorekne budućnost. Zato i jeste bilo veoma loših procena: u sezoni gripa 2014/15. naknadno je utvrđeno da je efikasnost vakcine bila manja od 20 odsto. Lekari kažu da „ove godine imamo dobar koktel“, onda kada je efikasnost iznad 60 procenata.

„To nije najbolja efikasnost“, priznaje i Glasmaher iz Instituta, „ali je to najbolja vakcina protiv gripa koju možemo da imamo“. Efekat se pritom multiplicira, jer vakcinisane osobe neće zaraziti druge, pa zato to baš i nije tako loš rezultat.

Isto tako, iskustvo lekara pokazuje da vakcinisane osobe brže i lakše prebole grip, čak i ako su na delu virusi koji nisu u „koktelu godine“. Jer, treba znati: grip može da bude i smrtonosan. Smatra se da je tokom prošle sezone u Nemačkoj zabeleženo preko 1.100 smrtnih slučajeva čiji je uzrok grip, a u sezoni 2017/18. bilo ih je zastrašujućih više od 25.000. To znači da, čak i kada je talas gripa „slab“, u Nemačkoj će to odneti bar nekoliko stotina života.

Loša iskustva korone

To znači da se za obolele od drugih bolesti, a pre svega za osobe starije od 65 godina svakako savetuje vakcinisanje. Ali i tu postoji problem: pogotovo u doba korone naveliko se raspravljalo o smislu i efektima vakcina, a među „antivakserima“ širile su se zastrašujuće priče o posledicama vakcinacije.

Sve je to dovelo do toga da i Nemci sve manje žele da se vakcinišu i protiv gripa: „Svetska zdravstvena organizacija savetuje vakcinisanje protiv gripe za najmanje 75 odsto populacije starije od 65 godina, a od toga smo veoma daleko“, priznaje Suzane Glasmaher iz Instituta Robert Koh. Tako je 2022. samo 43 odsto starije populacije prihvatilo vakcinu.

U tome je i svojevrsna zanimljivost kada je reč o nemačkom društvu: iako su građani bivše socijalističke Istočne Nemačke tradicionalno nepoverljivi prema svemu što nalaže država, kada je reč o vakcinisanju protiv gripe oni stoje nešto bolje nego Zapadnjaci, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.

Inače, jedini savet protiv gripa može da bude ona kolekcija propisa kojom su nas bombardovali tokom korone: prati ruke, držati udaljenost od drugih, provetravati prostore... Može opet i maska – iako ona pre svega služi da vi ne zarazite druge, a manje kao zaštita od virusa koje bi drugi hteli da vam poklone.