Iako je ministar Roćen prilikom potpisivanja sporazuma rekao da on „predstavlja veliki istorijski i civilizacijski iskorak za Crnu Goru“, to mišljenje ne dele u crnogoskim organizacijama boraca i komunista. Oni su smatraju da je neprihvatljivo da se „vojnici Vermahta koji su bili okupatori u Crnoj Gori izjednačavaju sa borcima narodnooslobodilačkog pokreta“.

Posebno se ističe da je neprimereno da se spomenik podiže u Danilovgradu, u kasarni koja nosi ime Milovana Šaranovića, kojeg su upravo ubili nemački vojnici.

Dobro za Crnu Goru

Oficir nekadašnje Jugoslovenske narodne armije i izvršni direktor nevladine organizacije „Alfa centar“ Aleksandar Dedović je za Dojče vele rekao da jednim delom razume emotivne istupe učesnika Drugog svetskog rata, ali manje komentare njihovih naslednika i potomaka. On je uveren da će sporazum poboljšati ne samo odnose između Crne Gore i Nemačke, već i evroatlantski put te zemlje.

„Smatram da je Crna Gora još jednom pokazala svoju širokogrudost i plemenitost. Ipak prošle su decenije, dosta vremena od završetka tog rata. Na kraju, i ti vojnici su nečiji sinovi, nečiji građani. Ja naročito cenim ministra spoljnih poslova nemačke vlade koji je tim povodom boravio u Crnoj Gori, a sa druge strane i crnogorski odgovor je sasvim na mestu, tako da ne vidim apsolutno nikakve smetnje da se ova inicijativa realizuje i taj spomenik izgradi tamo gde je predloženo i planirano“, navodi Dedović.

Siboličan čin

Sličan je stav sociologa Srđana Vukadonovića. On za DW kaže da razume naglašena antifašistička osećanja građana Crne Gore, ali dodaje da je ovaj gest Vestervelea i Roćena vredan poštovanja pre svega zbog budućnosti same Crne Gore. „Svet ne treba da počiva na prošlosti nego treba da počiva na budućnosti tako što ćemo izgrađivati neke nove mlade generacije koje će biti neopterećene sukobima. Stoga groblje nemačkim vojnicima u Danilovgradu predstavlja pre svega jedan simboličan čin države Crne Gore da se sa svim stranama koje su pohodile ili ratovale po Crnoj Gori razvija komunikacija na nekim novim osnovama, komunikacija koja u svojoj osnovi ima prvenstveno kulturološke i civilizacijske vrednosti“, zaključuje profesor Vukadinović.

Pretpostavlja se da je tokom Drugogo svetskog rata u Crnoj Gori stradalo oko dve hiljade nemačkih vojnika. U Podgorici je, inače, nedavno podignuto spomen-obeležje za žrtve koje su pale na svim stranama u ratovima koji su devedesetih godina prošloga veka vođeni na području bivše Jugoslavije.

Autor: Mustafa Canka
Odg. urednik: Jakov Leon