To je, dakle taj „Joint Training And Evaluation Center“ NATO u Gruziji: neugledni kontejneri na jednom poligonu za trening na ulazu u Tbilisi. U sobi za sastanke sedi ministarka odbrane Tinatin Kidašeli; oko nje su oficiri u kamuflažnim uniformama. Vojnici govore nemački, a mlada ministarka engleski. Oficiri su školovani u Nemačkoj. Na pitanje šta je bila najvažnija lekcija, jednoglasno odgovaraju: „Unutrašnje vođstvo“. Dakle, koncept samosvesnog, demokratski orijentisanog građanina u uniformi. To je i način na koji žele da preuzmu odgovornost za svoju zemlju; oni, kao i njihova ministarka, žele da napokon uđu u NATO.

Rusija – težak komšija

U pomenutom centru se tako nešto već isprobava, zajedno sa norveškim, danskim, litvanskim, švedskim, finskim i, naravno, američkim vojnicima. Reč je o velikoj vojnoj vežbi. Do 26. maja će 1.300 vojnika učestvovati u operaciji „Noble Partner 2016“. Rusija je te vežbe već okarakterisala kao provokaciju i približavanje Gruzije zapadnom odbrambenom savezu smatra za pretnju.

Ministarka odbrane, doduše, ne štedi žestoke izraze: „Ruska spoljna politika – to je svakodnevna agresija“. Pominje separatističke regione Abhaziju i Južnu Osetiju koji zapravo pripadaju državnom području Gruzije, ali se od rata 2008. nalaze praktično pod ruskom okupacijom. „Svakog dana“, kaže Kidašelijeva, „tamo uzimaju taoce“. To izgleda preterano. Ali, Abhazija i Južna Osetija održavaju sliku Rusije kao teškog suseda. „Njima ne želimo više da pripadamo – sa njima samo želimo da živimo u miru.“

Zastava EU već se vijori...

Vojnici Gruzije su već dugo u misijama u inostranstvu – u Avganistanu i Maliju. Doduše, ta zemlja još nije dobila odobrenje za sprovođenje akcionog plana o stupanju u NATO. A to je stupanj posle koga dolazi punopravno članstvo. „Čak 75 odsto naših građana je za članstvo u NATO, a 80 odsto za EU“, kaže premijer Giorgi Kvirikašvili. On nabraja sve tekovine koje je njegova zemlja sa 3,7 miliona stanovnika već ostvarila na putu u EU: „Korupcija je prošlost, sloboda štampe je zagarantovana, ljudska prava se poštuju.“

S tim je u pravu. I zato je maloj zemlji na Kavkazu obećano da će biti ukinute vize za njene građane, i to na leto. „Za nas je to ojačanje koje je naša zemlja zaslužila.“

Ali, punopravnom članstvu u EU Kvirikašvili zasad može samo da se nada. Pred zgradom u kojoj je njegov kabinet, pored gruzijske zastave vijori i zastava EU. Kao da je Gruzija odavno članica te zajednice. Pri tome ona ima samo sporazum o asocijaciji sklopljen 2014.

Jedina alternativa je – strpljenje

Malo koja zemlja na jugu Kavkaza je toliko zapadno orijentisana kao Gruzija. Malo koja zemlja iz tog regiona neguje tako dobre odnose sa Nemačkom. Sliku kvari organizovani kriminal. Prema saznanjima Nemačke kriminalističke službe, sve više gruzijskih bandi obija stanove po Nemačkoj. Ova služba je još 2014. opominjala da se u Gruziji sistematski vrbuju budući članovi bandi koje kradu u Nemačkoj. Dugo je potrajalo dok gruzijska vlada nije ozbiljno počela da se bavi tim problemom.

Petnaestog aprila, nemački i gruzijski ministar unutrašnjih poslova su zajedno saopštili da je u Gruziju prisilno vraćen 21 državljanin Gruzije. „Govorimo i o gruzijskim državljanima koji čekanje na obradu zahteva za azil koriste za vršenje protivzakonitih aktivnosti“, piše u jednom saopštenju za štampu. Sada je donet akcioni plan kako bi se kriminalcima konačno stalo na put. Gruziji su u približavanju Zapadu potrebni strpljenje i skrušenost. Premijer Kvirikašvili na to gleda opušteno – jer nema alternativu. Njegova zemlja se, kaže, još tokom čekanja promenila nabolje: „Ostaćemo strpljivi“.