Gruzini očekuju jasan signal za to da je Nato ozbiljno shvatio dato obećanje i da će zemlju primiti u Severnoatlantski savez. Oni žele konkretan datum i to datum koji nije u dalekoj budućnosti.

Ali, 27 ambasadora pri Nato savezu neće ići tako daleko. Pa ipak, najavili su da nameravaju da pokažu znak solidarnosti. Intervencija ruskih trupa u ratu oko separatističkih republika Južne Osetije i Abhazije promenila je odnos između Natro i Gruzije. Došlo je do približavanja.

Gruziji je sada potrebna pomoć

Za gruzijskog stručnjaka za bezbednost Iraklija Sesiašvilija nije ovde reč samo o novom poletu u zajedničkim odnosima. Prema njegovoj oceni reč je o budućnosti Gruzije.

“Imamo samo jedan pravi put, put ka demokratiji i razvoj demokratskih institucija. Zatim razvoj ekonomije. Znači, kroz demokratiju dobijamo stabilnost, kroz stabilnost demokratski razvoj. I time dobijamo blagostanje.“

Doduše, Gruziji je upravo sada potrebna pomoć, kako bi ostvarila te ciljeve. Nije reč samo o novcu, već o bezbednosti i političkom pritisku sa Zapada. Zato je bitno da bude primljena u akcioni plan Nato saveza, tvrdi ovaj stručnjak i dodaje nešto što je veoma nepopularno, ali mnogi misle: ukoliko bi Gruzija i bez Južne Osetije i Abhazije mogla da prihvati akcioni plan, bio bi to pravi korak.

Ambasadori Nato saveza će pokušati da steknu sveobuhvatnu sliku stanja u zemlji. Ako žele da podstaknu demokratiju oni će ne vodeći računa o Rusiji, morati da zauzmu jasan stav. Jer, za Rusiju već sam sastanak predstavlja provokaciju, smatra Irakli Sesijašvili.