Gruzijski glavni grad Tbilisi je ovih dana u plavom. Plava boja zastave EUsa zvezdicama i bela gruzijska zastava s krstovima dominiraju na izbornim plakatima političkih stranaka.

Nije ni čudo: put Gruzije ka Evropskoj uniji je jedna od glavnih tema ovih parlamentarnih izbora.

Cilj ulaska u Evropsku uniju je čak 2018. upisan u ustav ove kavkaske zemlje. Oko 80 procenata stanovništva želi članstvo, što ankete stabilno pokazuju već godinama.

Ironija sudbine je što je gruzijski put ka EU utrla upravo ona stranka kojoj kritičari danas zameraju da zemlju sve više udaljava od tog puta.

Reč je o vladajućoj stranci Gruzijski san. „Da za EU – ali dostojanstveno!“ glasi današnji slogan te stranke. „Dostojanstveno“ u tom slučaju znači – po našim uslovima.

Gruzija između Evrope i Rusije

Od 1991. godine ova bivša sovjetska republika je nezavisna. Sada se po prvi put zaista nalazi na raskršću: Evropa ili Rusija. To kaže Renata Skardziute-Kereselidze iz Instituta za politiku u Tbilisiju.

„Nije samo reč o polarizaciji, koju posmatramo već godinama. Aktuelna vlada preti da će potpuno zabraniti opozicione stranke i krivično goniti nezavisne medije i organizacije“, kaže ona za DW.

Ali, da li će Gruzijski san uspeti da ostane na vlasti? Posle tri mandata nijednoj stranci nije lako da ostane na vlasti, jer se uvek skupi mnogo materijala za kritiku, procenjuje Skardziute-Kereselidze.

Promena vlasti bi, dakle, bila zdrava za gruzijsku demokratiju. „Međutim, svim gruzijskim opozicionim strankama biće teško da pobede na izborima“, jer sve one se obraćaju ljudima s istom plavom zastavom EU, dodaje ona.

Vlada plaši narod ratom i gej-populacijom

Ruska agresija na Ukrajinu baca senku na Gruziju. „Ne za rat i Da za mir“ piše na izbornim plakatima Gruzijskog sna. To je izazvalo kritike, jer se na plakatima mogu videti fotografije uništenih ukrajinskih mesta i pitoresknih gruzijskih gradova. Kijev se usprotivio tome, bez uspeha.

Plakati su ostali, a poruka je jasna: mir garantuje samo aktuelna vlada u Tbilisiju, dok su svi drugi pristalice „globalne ratne stranke“ koja sa sobom donosi uništenje.

Taj narativ Gruzijski san koristi sve češće. Njen osnivač, bivši premijer Bidzina Ivanišvili, u isti koš stavlja rat i prava LGBTQ-populacije. U jednom intervjuu je izjavio da navodna zapadna propaganda seksualnih manjina ugrožava gruzijsko društvo.

„Globalna ratna stranka je vrlo moćna sila sa mnogim resursima. Ona svet suočava s LGBTQ-propagandom, utiče na mnoge birokrate u zemljama u razvoju.“

Ukoliko opozicija ponovo dođe na vlast, sledećeg dana će izbiti rat u Gruziji, dodao je Ivanišvili u tom intervjuu.

Zakoni po ruskom uzoru

Gruzija još uvek važi za zemlju u razvoju – ali borba za takozvane tradicionalne porodične vrednosti je glavna tema Gruzijskog sna. Kao da u zemlji nema drugih problema.

Pre nekoliko nedelja donet je zakon koji je usmeren protiv seksualnih manjina, a koji navodno štiti porodične vrednosti i maloletnike – prema ruskom uzoru. U susednoj Rusiji već godinama je na snazi zakon o takozvanoj gej-propagandi.

Druga paralela s Rusijom je zakon o „stranim agentima“. Njime se nalaže da se organizacije koje određeni deo svojih finansijskih sredstava dobijaju iz inostranstva moraju registrovati kao „agenti stranog uticaja“.

Taj zakon je prošao kroz parlament u maju ove godine uprkos masovnim protestima. Rusija je 2012. donela sličan zakon protiv navodnih stranih agenata, koji u suštini ugrožava rad kritičkih medija i ustanova.

Zakon o agentima je Gruziji doneo zamrzavanje pristupnih pregovora, nakon što je EU pola godine ranije toj zemlji dodelila status kandidata.

Izbori s otvorenim ishodom

LGBTQ-aktivistkinja Tamar Jakeli (28) iz udruženja Tbilisi Pride smatra da moćnici samo žele da odvuku pažnju od sopstvenih neuspeha.

„Mislim da vlada generalno gubi podršku. Proteklih dvanaest godina joj nije uspelo da ispuni obećanje o stvaranju socijalne države“, kaže ona za DW.

Umesto da poboljša život građana, Gruzijski san samo seje podele i mržnju, poručuje ova aktivistkinja. Ukoliko se posle izbora ništa ne promeni, razmišlja o tome da napusti Gruziju – kao što to razmatraju mnogi njeni vršnjaci i vršnjakinje. Ipak, još je rano bilo šta reći, jer je ishod neizvestan, kaže Jakeli.

A šta kažu drugi? Ankete u Gruziji ovih dana su nepouzdane. Nekada se navodi da vladajuća stranka ima podršku od 30 procenata, a nekada da je to više od 60 procenata.

Mnogi ljudi na ulicama Tbilisija žele da njihova zemlja što je moguće ranije pristupi EU.

„Mislim da će proevropske stranke pobediti i Gruzija se vratiti na svoj evropski put“, kaže jedna mlada žena na Trgu nezavisnosti.

„Ljudi već sada beže, Gruzija će se uskoro isprazniti ako se ovako nastavi“, poručuje jedan mladić: „Svi žele bolje životne uslove, a mi se uzdamo u Evropu.“

Za politikološkinju Renatu Skardziute-Kereselidze je jasno da će izbori biti i vid protesta. Mnogi birači će se odlučiti protiv aktulene vlade kako bi se jače povezali s EU, procenjuje ona.

„Ovi izbori će biti izbori za dugoročnu stabilnost i sigurnost“, umesto približavanja Rusiji, zaključuje Skardziute-Kereselidze.

*ovaj tekst je najpre napisan na nemačkom jeziku