Orijentacija ka Zapadu je ostala. Takozvana „Revolucija ruža“ pre 20 godina postavila je temelje za demokratski režim u Gruziji. Štaviše, prema istraživanju vašingtonskog Međunarodnog republikanskog instituta, u ovom trenutku ogromna većina stanovništva te bivše sovjetske republike teži članstvu u Evropskoj uniji.

-pročitajte još: Gruzija se koleba između Rusije i EU

„Ruže umesto metaka“

Novembra 2003. stotine hiljada Gruzijaca danima je na ulicama tražilo demokratiju i reforme. Izraz „Revolucija ruža“ potiče od citata prvog gruzijskog predsednika Zvijada Gamsahurdije (1939-1993): „Bacaćemo ruže umesto metaka na naše neprijatelje.“

Tako se u Gruziji pre 20 godina bez kapi krvi dogodio državni udar. Nakon što su 22. novembra 2003. demonstranti upali u zgradu parlamenta i državnu kancelariju u Tbilisiju, tadašnji predsednik Eduard Ševarnadze 23. novembra je podneo ostavku.

Politikolog Georgij Makedlišvili sa Evropskog univerziteta u Tbilisiju, tada tridesetogodišnjak, u intervjuu za DW se priseća: „Bio sam veoma uzbuđen i pun nade. Nisam bio na protestima svih dvadeset dana, ali me je, naravno, ponelo raspoloženje.“

Preovlađujuće raspoloženje među stanovništvom Makedlišvili opisuje ovako: „Dosta je bilo. Cela zemlja je bila spremna. Zato su protesti bili uspešni i nenasilni.“

Sakašvili i ekonomski oporavak

Među demonstrantima „naoružanim“ ružama bio je i Mihail Sakašvili, osnivač i lider partije desnog centra, Ujedinjeni nacionalni pokret. Sakašvili je izabran za novog predsednika u januaru 2004, ogromnom većinom od 96 odsto glasova. Pokušao je da transformiše zemlju u demokratiju koja bi služila kao uzor drugim postsovjetskim državama.

„Prvih godina nova vlada je uspela da pretvori Gruziju u funkcionalnu državu“, ocenjuje politikolog Mečedlišvili. Javne institucije su tada bile „krajnje neefikasne“. Vladine reforme su imale za cilj da promovišu ekonomsku liberalizaciju, smanjenje birokratije i orijentaciju ka Zapadu. U početku se činilo da to funkcioniše.

Prema međunarodnim agencijama kao što je Indeks percepcije korupcije, korupcija se zaista smanjila. A ekonomija je takođe brzo rasla, sa 112. na 11. mesto po Indeksu poslovanja Svetske banke.

Ponovo protesti – protiv autoritarnog Sakašvilija

Ali, uprkos velikom napretku, bilo je sve više kritike na račun Sakašvilijevog autoritarnog stila rukovođenja. Samo četiri godine nakon Revolucije ruža, ponovo se održavaju masovni protesti na kojima se traži Sakašvilijeva ostavka.

Ovaj put protesti nisu bili mirni. Sakašvili ih je silom razbio. Na kraju, 25. novembra 2007, on podnosi ostavku na mesto predsednika kako bi omogućio vanredne predsedničke izbore.

Međutim, Sakašvilijevo odsustvo je kratkog veka, pošto je 5. januara 2008. pobedio na predsedničkim izborima sa 53 odsto glasova. Njegove početne reforme su sve više zastajale, što je dovelo do opadanja njegove popularnosti. Tako je njegov „Ujedinjeni nacionalni pokret“ 2012. izgubio većinu na parlamentarnim izborima, a na predsedničkim izborima 2013. Sakašvili, nakon dva mandata, nije mogao da se kandiduje.

Pokrenute su istrage protiv njega zbog zloupotrebe službenog položaja. Bivši heroj revolucije pobegao je u inostranstvo, ali se 2021. vratio u svoju rodnu Gruziju, gde je uhapšen i gde do danas služi zatvorsku kaznu.

Ukrajinski predsednik Volidimir Zelenski više puta je tražio oslobađanje Sakašvilija, koji takođe ima i ukrajinsko državljanstvo. Zelenski mu je u aprilu 2020. ponudio mesto zamenika premijera.

Od heroja do zatvorenika

Nasleđe Mihaila Sakašvilija, a tako i Revolucije ruža, u Gruziji je veoma kontroverzno. Deo stanovništva Sakašvilija, ili „Mišu“ kako ga od milošte zovu u narodu, vidi kao reformatora koji se borio protiv korupcije i koji je otvorio nove mogućnosti mlađoj generaciji. Drugi deo ga vidi kao autoritarnog lidera koji je ućutkao medije, proganjao svoje kritičare i dozvolio nasilje u zatvorima.

Današnja vladajuća partija „Gruzijski san“, koja je neprijateljski nastrojena prema Sakašvilijevoj partiji, Revoluciju ruža vidi kao negativno poglavlje u istoriji Gruzije. Ta zemlja ne podržava zapadne sankcije Moskvi uvedene nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Tornike Šarašenidze sa Gruzijskog instituta za međunarodne odnose, ukazuje međutim na sveukupno prilično pozitivnu percepciju Revolucije ruža među gruzijskim stanovništvom. „Ako Sakašvili napusti politiku, percepcija njegovog nasleđa biće bolja za 20 do 30 godina“, predviđa on.

Iako je u zatvoru, Sakašvili je i dalje pokretačka snaga najveće opozicione stranke, ukazuje Šarašenidze. Prema mišljenju politikologa Georgija Makedlišvilija, 20 godina nakon Revolucije ruža, narodu Gruzije bi bio potreban „novi politički pokret koji deluje u interesu Gruzije“.

„Revolucija ruža će ući u istoriju kao slučaj u kojem je novo rukovodstvo, uz podršku naroda, promenilo korumpirani režim“, ocenjuje Makedlišvili. Ali trajna promena, kaže, nemoguća je bez ljudi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.