Jedini voz koji svakodnevno prevali 600 kilometara između Madrida i Huelve suviše je skup. Pa čak su i stanice u nekim selima na putu do Huelve veće nego u samom tom gradu: dva perona, četiri koloseka. Pritom je Huelva glavni grad istoimene pokrajine na krajnjem jugozapadu Španjolske. Samo, malo toga je ostalo od nekadašnjeg blagostanja u tom lučkom andaluzijskom gradu u močvarnom kraju između Rio Odiela i Rio Tinta.

Ovaj drugi, zaslužan je za ime multinacionalne rudarske kompanije „Rio Tinto“. Njeni britanski radnici su 1889. osnovali prvi fudbalski klub u Španiji: „Rekreativo Huelva“, koji se trenutno bori da ne ispadne u četvrtu ligu. Na drugoj strani Rio Tinta, nalaze se „fabrike“ – drugo najveće petrohemijsko postrojenje u Španiji. Nekada je to bio privredni motor regije. Danas više nije.

Obrazovanje da – ali ne i posao

„Ako nikog ne poznaješ u fabrikama, nećeš uspeti ni da dobiješ posao“, kaže dvadesetogodišnji Kevin Rodrigez. Ne pomažu mu ni diplome. Na brojne molbe za posao nije dobio ni odgovor. Rado bi se iselio, okušao sreću u Velikoj Britaniji, ali, kaže, za to mu nedostaje novac. Kao i Rodrigez, šest od deset osoba mlađih od 25 godina u Andaluziji je bez posla. Stopa nezaposlenosti u pokrajini Huelvi iznosi 30 odsto.

Kada je Ramon Dijaz, nakon završetka škole, otišao na studije u Sevilju, činilo se da se njegov karijera već nazire: trebalo je da postane građevinski inženjer. Njegov otac bio je građevinski radnik i Ramon je oduvek bio oduševljen tom branšom. Osim toga, to je bilo obrazovanje koje je garantovalo siguran posao – bar tako je on tada razmišljao.

„Arhitekte su još tokom studiranja praktično zapošljavali studente direktno iz učionica“, priča 29-godišnjak. Ali on ipak nije uspeo da pronađe posao u struci. Preko leta radi kao konobar u jednom baru na plaži, a, osim toga, upravo je na prekvalifikaciji za učitelja.

Preko leta…

U februaru 2014, španski premijer Marijano Rahoj zvanično je proglasio da je ekonomska kriza – okončana. U 2015. Španija je zabeležila ekonomski rast od 3,2 odsto, najveći u Evropi. Za 2016. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) računa sa sličnim procentom. Opada i stopa nezaposlenosti, ali kritičari ukazuju na loš kvalitet tih radnih mesta i strahuju da će omladini preostati samo najgori poslovi.

„Aktuelni rast dugujemo zlatnoj eri turizma, za koju opet možemo da zahvalimo geopolitičkoj nestabilnosti drugih sredozemnih zemalja“, kaže Viktor Reloba, kopredsednik Saveta španske omladine, organizacije koja zastupa interese mladih ljudi. Turizam pomaže ljudima mlađima od 30 godina da prebrode leto, ali ne otvara nikakve dugoročne perspektive, pogotovo u regionima iz kojih se, kao u Huelvi, povlači industrija.

Povremeni poslovi umjesto stalnih zaposlenja

Hoze Vazkez je nekoliko letnjih sezona radio u jednoj prodavnici građevinske opreme. I još uvek ga jednom do dvaput mesečno pozovu da im pomogne na par sati. Ali to nije ništa s čime bi mogao da računa. I sve je gore i gore, kaže Vazkez: „Svaki put u prodavnici radi sve manje i manje ljudi. Ranije su se na telefon javljale četiri devojke, a sada samo jedna. Mene i još nekoliko drugih ljudi koji su ranije tamo bili zaposleni, sada pozovu samo onda kad očekuju navalu mušterija.“

Nesuđeni inženjer Ramon Dijaz i njegov komšija Hesus Kordero dobili su posao u jednoj lokalnoj firmi koja proizvodi optičke kablove. Ponuda za posao ciljala je na ljude poput njih: apsolvente tehničkih zanimanja. Zato su mislili da se radi o nekom zahtevnom poslu, ali to se pokazalo kao zabluda: „U načelu smo jednostavno provlačili kabl kroz podzemne cevi“, priča Kordero. „To je u redu, ali zašto su im za to potrebni apsolventi fakulteta?“

Prema navodima Saveta za mlade, više od 50 odsto Španaca mlađih od 26 godina moralo je da se prekvalifikuje za posao koji trenutno obavljaju. Baš kao i 25-godišnji Huan Karlos Alarkon iz Madrida. Studirao je političke nauke i ima master u političkoj komunikaciji. Nakon duge pretrage na internetu, po novinama i javnim oglasima, na kraju mu je jedan prijatelj pomogao da dođe do posla. Sada radi kao nadzornik u jednom školskom kafiću. Radi dva sata dnevno i zaradi 250 evra mjesečno. Ali Alarkon je svejedno zadovoljan, jer za njega je najgora stvar kod nezaposlenosti – to što ne postoji čvrsta dnevna struktura: „Haos ti uništava život.“

Reloba iz Saveta španske omladine zna koliko nezaposlenost ograničava kvalitet života: „Ne može više da se odlučuje o sopstvenom životu, a frustracija oštećuje psihu i samopouzdanje.“

Dijaz veruje da preduzeća iskorišćavaju očaj ljudi: „Nemam problem s time da radim – bez obzira kakav to posao bio.“ Problem mu nije ni novac. Preko leta je, kako kaže, radio kao konobar za četiri evra po satu. Ali uslovi rada u nekim firmama zaista su loši, ponekad čak i opasni za radnike: „Raditi za kikiriki je OK, ali ne vredi za to rizikovati život.“

Olujna vremena

Ekonomska nesigurnost mladih ima dalekosežne posledice: samo 20 odsto Španaca mlađih od 30 godina nezavisno je od svojih roditelja. A to, kaže sociolog Reloba, dovodi do toga da sve kasnije osnivaju porodice i imaju sve manje dece. A to je onda problem za penzione fondove. Pogotovo što je i vlada uzela novac iz tih fondova kako bi finansirala neke druge stvari. U Briselu je madridska vlada već saopštila da su penzije u Španiji sigurne samo do kraja 2017.

Još uvek postoji rešenje, tvrdi Reloba – ali vremena je sve manje: „Moramo da investiramo u istraživanje i razvoj, kao i u privredne grane sa visokom dodatom vrednošću.“ Samo tako se mogu, smatra on, zadržati mladi talenti i mladima ponuditi atraktivna perspektiva. „Ali to mora brzo da se dogodi, kako ne bismo izgubili čitavu jednu generaciju.“