„Hoćete li prekinuti post?“ Jedan sudija je postavljao ovo pitanje Irom Šarmili (44) svake dve nedelje. To je bio rutinski ritual. Ona je odgovarala da neće, i vraćala se u bolničku sobu koja joj je služila kao stan, ali je na neki način i zatvor. Jer, indijska vlada na štrajk glađu gleda kao na pokušaj samoubistva, koji je do 2015. godine bio kažnjiv – zbog toga se išlo u zatvor. Irom Šarmila već 16 godina prisilno dobija hranu kroz cevčicu uvučenu u nozdrvu. Ta cevčica joj je stalno pričvršćena za nos i postala je simbol njenog otpora.

Njen protest je počeo 5. novembra 2000, nakon što su paravojne jedinice u njenom rodnom gradu Malomu ubile desetoro civila. Kada je u novinama videla slike ubijenih civila, bila je toliko potresena da nije mogla da jede – a kasnije to više nije ni htela. To je bio početak najdužeg dosad poznatog štrajka glađu. Na pitanje odakle joj snaga, ona je jednom odgovorila: „Moja inspiracija je isključivo moja svest ljudskog bića.“

Štrajk nije delotvoran

Spolja deluje slabo, ali je usredsređena na svoj cilj: da se ukine zakon koji indijskoj vojsci dozvoljava nekažnjeno nasilje nad civilima. U saveznoj državi Manipuru, gde je rođena, još od 1958. godine važi Zakon o primeni oružane sile u snagama bezbednosti (AFSPA): „On vojsci dozvoljava da hapsi osumnjičene pobunjenike, ili čak da ih ubija, a da pri tome protiv vojnika ne može biti pokrenut sudski postupak“, objašnjava Aridžit Sen iz indijskog ogranka organizacije Amnesti internešnal (AI).

Severoistok Indije je, pored kašmirskog regiona, najnemirniji region u državi. U obe oblasti su vojne operacije zaštićene posebnim zakonima. Na severoistoku se brojne pobunjeničke grupe bore za autonomiju, no, i pored toga, stanje na problematičnim područjima zvanično važi kao „stabilno“. Organizacije za ljudska prava poput AI zalažu se za ukidanje zakona AFSPA. Političari već dugo diskutuju o tome, ali ništa se ne menja. Tu ni Šarmilin štrajk glađu još nije pomogao – što bi sada trebalo da se promeni.

Udaje se i postaje političarka

Juče je Šarmila prekinula svoj post. Taj potez je obrazložila činjenicom da indijska vlada više ne poklanja nikakvu pažnju njenom zahtevu. Zbog toga ova aktivistkinja menja strategiju: „Sledeće godine ću se kandidovati na izborima u Manipuru kao nezavisna političarka“, saopštila je novinarima. Time je razočarala mnoge druge aktiviste u svojoj zemlji koji je upozoravaju da greši, a neki joj čak i prete, govoreći da je popustila i odustala od svog cilja.

Osim toga, i Šarmilini planovi za budućnost su trn u oku nekim lokalnim grupama, jer „gvozdena dama“ iz Manipura želi da se uda, i to za jednog aktivistu sa kojim je već godinama u vezi. „Želim da živim normalan život“, rekla je, dodavši da ljubav za nju nije ometajući faktor, već izvor snage. Od sledeće godine će ona tako da se protiv samovolje vojske u svojoj postojbini bori – političkim sredstvima.