Malo mesto Gangelt u okrugu Hajnzberg na samom zapadu Nemačke važi za epicentar infekcije korona virusom u Nemačkoj. Sredinom februara su se mnogi stanovnici zarazili tokom karnevalskog slavlja i virus SARS-CoV-2 se veoma brzo raširio.

Čim se saznalo za prve slučajeve zaraze, odgovorni su preduzeli konsekventne zaštitne mere. Škole su zatvorene, građani su ostali kod svojih kuća, javni život se zaustavio.

Za naučnike je izbijanje epidemije na tako ograničenom prostoru bila čista sreća - vrlo dobro su mogli da se prate putevi infekcije, koje grupe stanovništva su se češće inficirale ili koji su simptomi bili dominantni, kao i kod kolikog broja stanovnika je bolest imala smrtni ishod.

"Hajnzberški protokol" korona virusa

Zbog toga su naučnici sa Univerziteta u Bonu, na čelu sa profesorom Hendrikom Štrekom započeli ovo jedinstveno istraživanje u tom malom mestu. Međutim, studija pod nazivom „Hajnzberški protokol“, nije trebalo samo da dođe do naučnih rezultata, već je trebalo da pruži informacije i o tome koje su zaštitne mere efikasne.

Kada su naučnici 9. aprila predstavili prve preliminarne rezultate, i politika i društvo su se obrušili na njih zaključujući da to važi za celu Nemačku. Izgledalo je da bi moglo da dođe do popuštanja striktnih mera uvedenih zbog epidemije korona virusa. Jer, 15 odsto Nemaca bi moglo da bude već imuno na virus, itd… No, pored oduševljenja čuli su se i kritički glasovi, koji su izrazili sumnje u sadržajnost studije i njen metodološki postupak.

Koja nova saznanja imamo iz Gangelta?

Sada, dve nedelje nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, oba bonska profesora Hendrik Štrek, direktor Instituta za virusologiju i Gunter Hartman, direktor Instituta za kliničku hemiju i kliničku farmakologiju predstavili su preprint verziju naučnog manuskripta. To znači da ovu radnu verziju još mora da oceni nauka.

Bonski naučnici su ispitali ukupno 919 ljudi iz 404 domaćinstva. U svakom slučaju nisu uzimani uzorci krvi od male dece, tako da su deca u ovoj studiji nedovoljno zastupljena, a previše su pak zastupljene osobe starosti preko 65 godina. „Stopa zaraze kod dece, odraslih i starih je veoma slična i očigledno je da ne zavisi od starosne dobi“, kazao je profesor Štrek. Takođe nema uočljivih razlika među polovima.

Zaprepašćujuće veliki broj inficiranih?

Od svih testiranih, oko 15 odsto njih je bilo inficirano korona virusom. Ako se uporedi sa zvaničnim brojem, to pokazuje da je broj zaraženih zapravo mnogo veći, i da je u Gangeltu pet puta više inficiranih. Primeni li se ovaj model na celu zemlju, to bi moglo da znači da je u Nemačkoj već zaraženo 1,8 miliona ljudi, odnosno deset puta više nego prema podacima Instituta Robert Koh.

Interesantno je da je bolest kod 22,2 odsto svih inficiranih protekla bez tipičnih simptoma. Dakle, osobe su bile bolesne, ali nisu imale simptome korona-virusa. To se poklapa sa naučnim rezultatima iz Kine i Južne Koreje, prema kojima jedna petina inficiranih uopšte nije primetila da je zaražena, i tako jednostavno neopaženo mogla da zarazi druge.

Karneval uzrok širenja virusa

Jasno je takođe da je karnevalsko slavlje doprinelo veoma brzom širenju virusa. Kod učesnika je stopa zaraze, kao i simptomi, bila značajno veća.

„Sada planiramo dalja istraživanja zajedno sa specijalistima za higijenu, kako bismo saznali da li fizička blizina i povećano formiranje kapljica glasnim govorom i pevanjem doprinose jačem toku bolesti“, kazao je profesor Hartman. Iznenađujuće je da je rizik zaraze za osobe u istom domaćinstvu bio visok, ali ne toliko koliko se pretpostavljalo. Dakle, ukoliko je jedna osoba bila zaražena, zaraza se nije automatski prenela na sve članove domaćinstva.

Kolika je bila smrtnost u Gangeltu?

„Koji će zaključci biti izvučeni iz studije, zavisi od mnogih faktora, koji nadilaze čisto naučno posmatranje“, jasan je profesor Štrek. „Društvo i politika odgovorni su za procenu saznanja i donošenje konkretnih odluka.“

Ali, ova jedinstvena studija sprovedena u Gangeltu je već dala izuzetne podatke i saznanja. „Rezultati bi tako mogli da posluže za poboljšanje daljih istraživanja širenja virusa“, kaže prof. dr Gunter Hartman.

Čak i ako razultati moraju još da se analiziraju i da o njima diskutuje stručni svet, ova studija je izuzetno korisna za istraživanja, kazao je prof. dr Gerard Krauze, rukovodilac odeljenja za epidemiologiju u Helmhoc centru za infenktivna sitraživanja u Braunsšvajgu.

Ova studija, zahvaljujući širokoj podršci građana Gangelta, pruža veoma ubedljive i korisne statistike. Krauze pak istovremeno upozorava od izvođenja zaključaka i postavljanja trendova za čitavu Nemačku ili čak i šire.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android