Odmah posle napada Hamasovih terorista na Izrael 7. oktobra, Evropska unija je najavila preispitivanje svoje finansijske pomoći palestinskim područjima – Zapadnom Jordanu i Pojasu Gaze. Na sednici u Strazburu, Evropska komisija upravo je sažela rezultate preispitivanja: pomoć može da se nastavi, jer ne postoje naznake da su sredstva završila kod Hamasa, koji EU, Sjedinjene Američke Države, kao i niz drugih zemalja smatraju terorističkom organizacijom.

-pročitajte još: Rat Izraela i Hamasa: Deca stradaju na mnogo načina

Komesar Evropske unije Oliver Varhelji izjavio je da kontrola svih ovogodišnjih uplata nije pokazala nikakve prekršaje, pa se saradnja s agencijama i institucijama može nastaviti. Pomoć u razvoju za ovu budžetsku godinu već je prebačena, rekao je, i trenutno ne predstoje nikakva plaćanja. Varhelji je posle Hamasovog napada hteo paušalno da zaustavi pomoć Brisela, što je naljutilo Žozepa Borelja, šefa briselske diplomatije. Tada je dogovorena kontrola utrošenih sredstava.

Preispitano je 119 ugovora čija je vrednost 330 miliona evra. Kod pedeset i jednog ugovora u vrednosti od 39 miliona evra postoje otvorena pitanja, na koja moraju da odgovore nevladine organizacije koje su primile novac za projekte. Realizacija sedam ugovora koji se tiču izgradnje infrastrukture u Gazi morala je biti zaustavljena zbog trenutnih borbenih dejstava. Za period od 2020. do 2024. Evropska unija je izdvojila ukupno 1,2 milijarde evra kao pomoć u razvoju za palestinska područja.

-pročitajte još: Nemačka bliskoistočna politika: kako udovoljiti svima?

Berlin takođe namerava da nastavi uplate

Nemačka vlada takođe je najavila preispitivanje upotrebe novca koji Berlin šalje u palestinska područja kao pomoć u razvoju. Nemački državni sekretar u nadležnom ministarstvu Johen Flasbart rekao je da je provera trajala sve vreme i da su pod lupom naročito bila sredstva namenjena Bliskoistočnoj agenciji Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA): „Za ostala područja kontrola je u toku, ali će brzo biti završena.“ To se odnosi pre svega na Zapadni Jordan pod izraelskom okupacijom, gde je na čelu Palestinska uprava, a ne Hamas.

Državni sekretar Flasbart je izjavio da je i u prošlosti bio uveren da je isključena mogućnost saradnje s terorističkim organizacijama, ali je zbog dramatične situacije ispravno da se sve to još jednom proveri. „Nismo ništa našli, a od drugih država koje rade slične kontrole, čujemo da su sve proverili i da smatraju da je sve bilo korektno.“

Oštrija kontrola primalaca

Komesar Evropske unije Oliver Varhelji namerava da dalje isplate pomoći poveže sa dodatnim uslovima. Humanitarne organizacije trebalo bi da se provere pre svega u pogledu toga da li se ponašaju „podstrekački“ ili imaju antisemitske izjave. Takođe bi se proveravalo da li izjave članova porodica ljudi koji rade za te organizacije sadrže elemente jezika mržnje, pre nego što na primer dobiju socijalnu pomoć iz fondova Evropske unije. Do sada je to pravilo bilo primenjivano samo na glavu porodice.

Za vreme sednice Evropske komisije u Strazburu, neki komesari su oštrija pravila nazvali „nepotrebnim i preteranim“. Druga strana je naglašavala da se time jak sistem kontrole čini još jačim. Evropska unija inače finansira plate za činovnike palestinske autonomne uprave u Zapadnom Jordanu, a indirektno, preko humanitarnih organizacija, šalje socijalnu pomoć porodicama u Gazi. Direktan kontakt Evropske unije sa Hamasom je nepoželjan od 2007.

Palestinska organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava Al Hak, prema odluci nemačkog Ministarstva za pomoć u razvoju, više neće primati sredstva, jer naglašava pravo na oružanu borbu protiv Izraela. To je saopšteno još prošle nedelje.

Veća humanitarna pomoć

Nezavisno od projekata za pomoć u razvoju, humanitarna pomoć za Palestince – hrana, nužni smeštaj, medicinska pomoć – mora znatno da se poveća. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, nakon izraelske ofanzive u Gazi, najavila da će se pomoć učetvorostručiti do iznosa od sto miliona evra. Fon der Lajen je prošle nedelje posetila aerodrom Al Ariš u Egiptu, na koji je do sada sletelo 15 aviona iz zemalja Evropske unije sa 600 tona pomoći. Osim toga, zemlje-članice izdvojile su 260 miliona evra hitne pomoći. Od toga, 160 miliona evra otpada na Nemačku, navela je šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.

Takođe je predviđeno dalje finansiranje Agencije ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA). Agencija pomaže palestinskim izbeglicama u palestinskim područjima, Jordanu, Libanu i Siriji. I pre izbijanja trenutnog sukoba dve trećine stanovnika Gaze su bili upućeni na humanitarnu pomoć. Agencija je u Gazi zapošljavala 13.000 ljudi. Najveću sumu za rad agencije izdvajale su Sjedinjene Američke Države, prošle godine je ona iznosila 343 miliona američkih dolara. Slede Nemačka sa 202 miliona dolara i Evropska unija sa 114 miliona dolara. Budžet Agencije je prošle godine iznosio 1,17 milijardi dolara.

Razlike unutar Unije

Unutar Evropske unije postoje razlike u mišljenju kako da se poboljša humanitarna situacija u Gazi. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je u vezi s predlozima da se sklopi humanitarno primirje rekla da Izrael ne može da se odrekne toga da svoje stanovništvo zaštiti od raketa Hamasa. „Hamas svaki dan daje do znanja da žele da zbrišu Izrael sa karte sveta. To znači da žele da unište Izrael, a u takvoj situaciji Izrael mora da zaštiti svoje stanovništvo.“

Belgijska ministarka za pomoć u razvoju Karoline Genez se, za razliku od nje, u Briselu založila za primirje u Gazi i okončanje vojnih operacija. Slični zahtevi se čuju i u Francuskoj. Belgijska ministarka je pojasnila: „Mislim da je sasvim jasno da nasilje mora da se okonča. Bilo je previše nevinih žrtava u Gazi, previše izraelskih talaca, koje još drže zarobljene. Važno je da se okonča nasilje i da se obezbedi humanitarna pomoć. Jednog dana bi trebalo da počnu pregovori o održivom i trajnom rešenju sa dve države.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.