Povodom Hanuke, jevrejskog Praznika svetlosti, kao i poslednjih 20 godina, ispred Brandenburške kapije u Berlinu je postavljen i osvešten najveća hanukija u Evropi. Hanuka-svećnjak ima ukupno devet krakova - s tim što je onaj u sredini takozvano službeno, odnosno „služiteljsko“ svetlo.

Prvo svetlo će biti upaljeno u nedelju uveče 14. decembra, kada ove godine počinje taj jevrejski praznik. Tom prilikom očekuje se dolazak glavnog aškenaskog rabina Izraela, Kalmana Meira Bera. Aškenaski Jevreji su oni koji potiču iz srednje i istočne Evrope, kao i njihovi potomci.

UBundestagu će u ponedeljak predveče biti održana prva proslava Hanuke. Očekuju se, između ostalih, potpredsednik Bundestaga Bodo Ramelov (Levica), savezni poverenik za borbu protiv antisemitizma, kao i generalni direktor Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, Feliks Klajn.

U sredu će predsednica Bundestaga Julija Klekner (CDU) zapaliti četvrto svetlo na hanukiji ispred Brandenburške kapije. Praznik Hanuka se ove godine završava 22. decembra. 

Čudo u Hramu pre više od 2000 godina

Hanuka se ponekad naziva „jevrejskim Božićem“, ali to je pogrešno. Ovaj praznik nema nikakve veze sa Isusovim rođenjem.

U prevodu, Hanuka znači „ponovno posvećenje“. Istorijska pozadina ovog praznika koji pada uvek u tamno doba godine, u novembru ili decembru, je pobeda jevrejskih boraca nad stranom vlašću posle dva veka tokom kojih im je bilo zabranjeno da praktikuju svoju veru. Nakon razaranja, ponovno je osvojen i posvećen Hram u Jerusalimu 164. godine pre nove ere 25. dana meseca kisleva, devetog meseca u jevrejskom kalendaru.

U čistom Hramu je potom trebalo ponovo zapaliti menoru, sedmokrako svetlo na ulje. Međutim, pošto su okupatori uništili gotovo svo košer ulje, preostao je samo jedan mali krčag. Količina ulja u tom krčagu bila bi dovoljna najviše za jedan dan. A da bi se dobilo novo ulje bilo je potrebno osam dana. Međutim, dogodilo se veliko čudo: ulje je gorelo osam dana, sve dok ponovo nije proizvedeno novo, čisto maslinovo ulje.

U znak sećanja na to čudo, tokom praznika pali se hanukija i svake večeri dodaje se po jedna sveća, sve dok osme večeri ne zasvetle svih osam svetala. Sveće se pale uz izgovaranje blagoslova, uvek devetom svećom, koja obično stoji u sredini.

Sloboda vere i u mračnim vremenima

U mnogim gradovima širom sveta organizuju se javne ceremonije paljenja sveća, često uz muziku, ples i zajedničko slavlje. Svetla u kućama gore od zalaska sunca do ponoći i to često na prozoru, ili negde ispred kuće - svakako vidljivo. 

Iza toga stoji ideja da je verska sloboda dragocena i neophodan deo života – toliko dragocena da se za nju, ako je potrebno, i bori, i da se vera ne gubi čak ni u mračnim i teškim vremenima.

Tradicionalno, tokom Hanuke se nisu davali pokloni. Međutim, i ovaj praznik je s vremenom postao sve komercijalniji, pa je danas uobičajeno da deca dobijaju poklone - svih osam dana hanuke. 

Na trpezi u jevrejskim porodicama su pre svega jela pržena u ulju, poput, krofni (sufganijot), piroški i malih „pljeskavica“ od rendanog krompira ili tikvica (latkes).
.