DPA: Zašto je za Vas važno da se u ovom trenutku položi kamen-temeljac za formiranje kosovske armije?

Ramuš Haradinaj: Kosovska armija već postoji u formi KSB. Ono što sada činimo jeste da dajemo KSF mandat da brani Kosovo kao armija.

Ministri spoljnih poslova NATO su nedavno upozorili da sada nije pravi trenutak da se od jedinica za zaštitu od katastrofa KSB pravi armija…

Nismo mi birali trenutak. Proces transformacije KSB je počeo pre deset godina, inače uz aktivnu asistenciju i pomoć naših NATO-partnera među kojima je i Nemačka. Sada smo stigli do tačke gde je to neophodan logičan korak.

Kako bi trebalo da se odvija izgradnja armije?

Predviđeno je da traje deset godina. Tek tada će brojati 5.000 ljudi – trenutno ih je 3.000. I ostaće se pri lakom naoružanju.

Ne predstavlja li to ipak određenu pretnju za srpsko stanovništvo Kosova?

Ne, uopšte ne. Srbi su se priključili KSB. Samo Beograd nije srećan zbog toga.

Koliko Srba?

Oko osam procenata. Kada sam nedavno u Uroševcu delio potvrde regrutima, u publici su sedele i aplaudirale srpske porodice kada su bila prozivana imena njihovih sinova ili kćeri. Doduše, neki Srbi su napustili KSB, jer su srpske vlasti otvoreno pretile ili zastrašivale njihove porodice.

Za negodovanje vaših zapadnih partnera se pobrinula i činjenica da ste pre tri nedelje uveli carine od 100 odsto na robu iz Srbije. Zašto je to bilo neophodno?

Srbija je uvek činila praktično nemogućim uvoz naše robe. Tražile su se potvrde o poreklu koje naravno nisu priznavane, jer ne priznaju Kosovo kao državu. Kamioni sa kosovskim tablicama nisu puštani u zemlju. Govorili su o veterinarskim propisima. Kada smo hteli da izvozimo, ništa nije funkcionisalo.

Carine od 100 odsto su isto što i trgovinska blokada.

Srbija vodi krajnje agresivnu i destruktivnu kampanju protiv moje zemlje. Gde god može, sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama – u sportskim savezima, u UNESKO, evo sada i u Interpolu. Od toga se konačno moramo odbraniti i zbog toga su uvedene carine.

Dijalog od normalizaciji odnosa sa Srbijom koji traje od 2011. sa umerenim uspehom, opet je stigao do mrtve tačke. Nisu li tome doprinele i vaše poslednje akcije?

Dijalog je zaista iskliznuo iz šina – ali ne zbog naših defanzivnih mera, već zato što se odnedavno razgovara o teritorijama i granicama.

Mislite na ideju o razmeni teritorija kako bi se kompaktna područja naseljena manjinama – Srbi na Severnom Kosovu, Albanci u južnosrpskoj Preševskoj dolini – priključili svako svojoj „matici“. Šta bi u tome bilo loše?

Već i sama ta retorika je opasna za čitav region. Niko na Balkanu nije u potpunosti zadovoljan postojećim granicama. Ako se pitanja granica jednom otvore, onda će biti vrlo teško da se ponovo zatvore. Moralo bi da se računa sa nemerljivim tragedijama, kako su to pokazali ratovi iz 90-ih godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android