Iako nepokretni, korali su zapravo živa bića kojima treba sunca i kiseonika u vodi. Ali alge im otimaju i jedno i drugo. Problem je još veći ako te alge uopšte nisu domaće vrste, nego su nekad davno uvezene u osetljive biotope koralnih ostrva. Upravo to se događa na Havajima, u zalivu Kaneohe na glavnom havajskom ostrvu Oahu. Tamo se divlje šire dve vrste algi koje su pre nekoliko decenija zapravo bile uvezene s jugoistoka Azije.

Tada se mislilo da će te alge dobro poslužiti za kozmetičke preparate i dodatak ishrani pa su tako one bile zasađene u taj havajski zaliv – prirodnim putem nije bilo načina da dođu do tog udaljenog ostrva u Pacifiku. Naučnici su bili uvereni da alge ne mogu načiniti nikakvu štetu. „Ali pogrešili su. To je veliki problem“, kaže nam Henk Linč. On radi za organizaciju The Nature Conservancy, koja se trudi da povrati ekološku ravnotežu na Havajima: „Ta stvar apsolutno preuzima naš ekosistem“, žali se Linč.

Jer alge se brzo šire, brzo rastu i guše korale. Neki koralni grebeni su već potpuno prekriveni algama. No Linč i njegove kolege su uspeli da nađu način kako da barem donekle pomognu domaćim koralima.

Agresivni došljaci

Zapravo, „strane“ alge nisu jedini problem koji muči ovu američku saveznu državu usred Pacifika. I druge probleme je doneo čovek: na primer male crvene mrave iz Južne Amerike čiji je ubod neugodan i za čoveka i koji su se raširili havajskim Velikim ostrvom. Tu su i malene kišne žabe poreklom iz Portorika koje uništavaju domaće insekte i azijska bubašvaba koja uništava kokosove palme.

Džoš Atvud je siguran da novi namernici stižu na Havaje praktično svakog dana, avionima ili brodovima. On je koordinator havajskog odeljenja za prirodne resurse koje se bavi invazivnim vrstama i zapravo njegovi službenici su zaduženi da provere svaki tovar i svaki brod ili avion koji stiže na Havaje. „Ali to je jednostavno nemoguće, toliko toga stiže na Havaje da ne možete sve proveriti“, priznaje Atvud. Jer mali arhipelag uvozi čak 90 odsto životnih namirnica. „Mi zavisimo od svih tih brodova koji dolaze. Samo tako je moguća brzo i efikasno snabdevanje stanovništva – da bismo uopšte preživeli.“

Usisivač za alge

No iako se nepozvani gosti ne mogu sasvim zaustaviti, to ne znači da se ne treba boriti s onima koji su već tamo. To se posebno odnosi na nesretne alge: Linč i njegova ekipa su u međuvremenu stigli na njihovo današnje radno mesto, koralni greben tek upisan u karte kao Greben 29. Njihovo tajno oružje je veliki splav plitkog gaza koja je povezan s još jednim manjim splavom. „To je naš super-usisivač“, ponosno saopštava Linč. „Sami smo ga projektovali i sagradili 2012.“ Na manjem splavu su dve snažne pumpe za vodu. Linčov kolega je već skočio u vodu u ronilačkom odelu kako bi počeo posao.

Postupak je jednostavan: pumpa je dovoljno snažna da otrgne alge s korala, na velikom splavu alge se filtriraju i trpaju u vreće. Za algama vlada velika potražnja – lokalni poljoprivrednici ih koriste kao gnojivo. „Kad radimo punom parom na grebenu koji je jako obrastao algama, napunimo i po četrdeset, pedeset tih vreća, ponekad i više“, hvali se Linč. „Naš rekord je bio oko 10 tona algi u jednom danu.“ U normalnim okolnostima sakupe oko 500 kilograma za sat vremena.

Organizacija za očuvanje životne sredine na Havajima svojim usisivačem za alge može očistiti preko 80 hiljada kvadratnih metara koralnih grebena godišnje i korali nakon toga mogu ponovo disati ako već nisu uginuli. Ali posao Linča i Kera bi bio potpuno uzaludan da uz taj usisivač nemaju i male pomagače. Jer dovoljno je da u moru ostane tek pokoja ćelija od usisanih algi pa da u najkraćem roku moraju krenuti od početka.

Njihove pomagače kupači baš ne vole iako su pokazatelj da je more čisto: morski ježevi. Oni se hrane algama, pa je savezna država Havaji izgradila čitavo uzgajalište gde se uzgaja 200 hiljada lokalnih morskih ježeva. Čim prođe usisivač, dolaze kolege koje ježeve puštaju na očišćene korale. „Te azijske alge su prava poslastica za naše ježeve“, objašnjava nam Linč. „Bez ježeva bi bilo kao da smo samo pokosili travu. Livada bi bila potkresana, ali bi opet sve naraslo.“ Ali ježevi pojedu i alge koje ljudi nisu mogli da skupe.

Ako postane toplije…

U havajskoj organizaciji su srećni jer su korali u zalivu Kaneohe malo izmučeni, ali ipak živi i zdravi. Bez živih korala bi ostali samo njihovi kosturi od kamenca koje bi more brzo razlomilo i uništilo. Ali inače koralima i na Havajima predstoje teški dani: zbog globalnog zagrevanja i plitke vode postaje sve toplije, a ustajalo more je i hemijski agresivno prema kamencu. To pak teško pogađa koralne grebene.

Ujedinjene nacije procenjuju da je petina koralnih grebena na svetu već izgubljena, a još 15 odsto moglo bi biti uništeno već u sledećoj deceniji. Nedavno dogovoreni klimatski ciljevi, po kojima bi zagrevanje trebalo da se ograniči na dva stepena u odnosu na period pre industrijalizacije možda koarlima neće značiti ništa. Naime, naučnici smatraju da su i dva celzijusa dovoljna da ubiju korale i da koralnih grebena možda više neće ni biti do kraja veka. Tu ne bi pomogli ni usisivači ni morski ježevi.