Tako se na mapi nemačkih naučnika našao i Kamerun. Mihael Špiteler, hemičar i profesor na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu proučavao je sa etnologom i stručnjakom za Afriku Volfgangom Majnom šume u Kamerunu. Njih dvojica nisu samo proučavala lekovite biljke, nego su nastojali da saznaju što više od onoga što znaju lokalni iscelitelji.

„Cilj našeg projekta nije samo pronalaženje novih biljki, nego kombinacija. Naravno da smo skupljali i analizirali biljke. Ali, ako u to uključimo i znanje lokalnih iscelitelja mnogo su veći izgledi da se otkrije nešto novo. Otuda kombinacija hemije i etnologije koja je inače krajnje neuobičajena“, kaže Špiteler.

Kao hemičar ovaj naučnik zainteresovan je za aktivne supstance biljki kao što je artemizija. U Kamerunu je saznao da je čaj od nekih vrsta artemizije efikasan lek od malarije. Čaj ne deluje preventivno, kao na primer vakcina, ali ako se čaj pije nakon što se pojavi bolest njen izazivač nestaje iz krvi pacijenta. Kako je to moguće i šta artemiziju čini tako efikasnom? Profesor Špiteler kaže da je moguće da nisu lekoviti sami listovi biljke, nego ono što raste po njima.

„Reč je o gljivicama i tu se postavlja pitanje šta je važnije? Pretpostavlja se da je došlo do prenošenja gena sa gljivica na biljku. Naime, biljka mora da stvara samo mali broj supstanci kako bi preživela. Sve ostale supstance služe njenoj zaštiti od parazita, insekata i sličnog“, kaže Mihael Špliter.

A znanje o tome kako lekovite biljke koriste lokalni iscelitelji važno je da bi se potpuno iskoristile, kaže etnolog Volfgang Majn.

„Za nas koji živimo izolovano važno je saznanje da bolesnik uvek ostaje u porodici. U procesu ozdravljenja angažovani su i cela porodica i seoska zajednica što svakako ubrzava izlečenje“, kaže Volfgang Majn.

Autori: D. Bate, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević