Nakon posete Dvorcu Versaj kod Pariza tokom 1970-ih, novinari su pitali Henrija Kisindžera kako je bilo u veličanstvenoj Dvorani ogledala, na šta je on odgovorio da je bilo „divno" jer je bio „okružen genijem".

Henri Kisindžer za neke zaista jeste diplomatski genije koji i dalje vlada veštinom prepoznavanja politički ostvarivog kao niko drugi. Za kritičare, on je ratni zločinac. Za većinu, on i njegovo političko nasleđe se nalaze negde između.

Ken Libertal, koji je tokom proteklih decenija u više navrata sarađivao sa Kisindžerom, izjavio je da stogodišnjak ima „jasan pogled na ono što treba da se uradi" i „kako stići do cilja". Kisindžerov pristup zahteva „trezvenu procenu mogućnosti", objasnio je Libertal. Sam Kisindžer je to opisao još jednostavnije: „Cilj opravdava sredstva".

Kisindžer se i danas smatra smatra važnom međunarodnom ličnošću u oblasti spoljne politike i iznosi svoje stavove o geopolitičkim pitanjima.

Nedavno je zajedno sa drugima potpisao pismo upozoravajući na opasnosti koje veštačka inteligencija predstavlja za svet. Stavljajući veštačku inteligenciju u istu kategoriju kao opasnost od nuklearnog oružja, upozorava svoje mlađe kolege da se radi o „potpuno novom problemu". To je upozorenje od čoveka koji je toliko toga doživeo.

Jevrejski izbeglica iz Nemačke

Čak je rođen 27. maja 1923. kao Hajnc Alfred Kisinger u jevrejskoj porodici u bavarskom gradu Firtu. Imao je 15 godina kada je 1938. zbog pogroma Jeverja, kao izbeglica sa svojom porodicom pobegao iz nacističke Nemačke u Njujork.

Državljanin SAD je postao sa 20 godina, potom je služio vojsku. Tokom Drugog svetskog rata, nije učestvovao u borbama, nego je zbog dobrog znanja nemačkog jezika bio uključen u obavštajne operacije i potom u organizaciji lokalne civilne uprave i denacifikaciji.

U SAD je potom nastavio školovanje i doktorirao na političkim naukama na Harvardu.

Od 1969. do 1977. tokom perioda kao savetnik za spoljnu politiku, i kasnije kao ministar spoljnih poslova predsednicima Ričardu Niksonu i Džeraldu Fordu, Kisindžer je doprineo okončanju Vijetnamskog rata, uspostavljanju poltike popuštanja sa Sovjetskim Savezom, uspostavljanju odnosa SAD sa Kinom, svrgavanju demokratski izabranih lidera i prekrajanju granica nekoliko zemalja.

Nakon odlaska sa funkcije, nastavio je da pruža „geopolitičke savete" brojnim međunarodnim liderima putem svoje konsultantske firme Kissinger Associates.

O ratu u Ukrajini

U novembru 2022. Kisindžer je izazvao buru pozivom na pregovore za postizanje mira u Ukrajini. Njegov apel je došao u trenutku kada su zapadni saveznici Ukrajine tek počeli da značajno povećavaju vojnu pomoć Kijevu. Dok je Kisindžer tvrdio da su hitni pregovori neophodni kako bi se izbegao još jedan razorni svetski rat, Kijev ga je optužio za „popuštanje agresoru".

Kritike Ukrajine ne utiču na Kisindžera. Kada je reč o suočavanju s Rusijom, Kisindžer može da se pozove na svoje iskustvo tokom hladnog rata s Rusijom. Svoju politiku popuštanja kasnije je opisao kao „strateški pristup vođenju sukoba sa Sovjetskim Savezom" koji je obema stranama kupio vreme za diplomatske aktivnosti i izbegavanje otvorenog sukoba.

On koji retko menja svoje stavove sada podržava buduće članstvo Ukrajine u NATO nakon što je zaključio da „ideja neutralne Ukrajine u ovim uslovima više nije značajna."

Međutim, njegova spremnost da principe međunarodnog prava i ljudskih prava vidi kao samo jedan faktor, a ne kao nešto neprikosnoveno, izaziva zabrinutost zagovornika ljudskih prava širom sveta čim čuju njegovo ime.

Rat u Vijetnamu

Senator Berni Sanders, vođa političke levice SAD, izjavio je da je „ponosan" što može da da kaže „da Henri Kisindžer nije moj prijatelj" i nazvao ga „najdestruktivnijim državnim sekretarom u modernoj istoriji" zbog njegove politike u Aziji tokom sedamdesetih godina.

Kisindžer je svoje često kontroverzne pristupe strateškom vođstvu opisao kao „hod po žici" koja je „zategnuta između relativne sigurnosti prošlosti i neodređenosti budućnosti."

On je detaljno pisao o svom procesu donošenja odluka. Na početku je od američke javnosti krio bombardovanje Kambodže. SAD su htele da poraze Vijetkong, ali su na kraju omogućile uspon Crvenih Kmera, koji su, kako se procenjuje ubili više od 2 miliona ljudi. Cilj mu je bilo primirje koje bi okončalo Vijetnamski rat.

Kisindžer i njegov severnovijetnamski kolega Le Duk Tho dobili su Nobelovu nagradu za mir za taj plan. Međutim, samo je Kisindžer prihvatio nagradu, i pokušao je da je vrati kada je pokušaj postizanja mira kroz pregovore spektakularno propao s padom Saigona. Odluke koje je tokom tog procesa doneo koštale su desetine hiljada života u Vijetnamu, Kambodži i susednom Laosu.

Puč u Čileu 1973.

Uvek kada javno govori, što i danas čini, nema sumnje da je svestan i da se ne plaši ozbiljnih posledica koje neka akcija nosi sa sobom.

Dokumenti iz Nacionalnog arhiva iz sedamdesetih godina, objavljeni 40 godina kasnije, dokazuju da je upravo on nagovorio Niksona da 1973. svrgne demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea jer je smatrao da „model Čilea može biti opasan" za interese SAD u regionu.

Time je Kisindžer direktno omogućio uspon čileanskog diktatora Augusta Pinočea, čija je vlada ubila i mučila hiljade ljudi.

Politika prema Kini

Govoreći o Kisindžerovoj podršci intervencijama u navodnim demokratskim procesima, Liebertal je rekao da je Kisindžer uvek razmišljao u smislu ravnoteže moći.

Prema Liebertalu, Kisindžer je bio vođen računicom da „dominacija jedne zemlje izaziva napore drugih". Izbegavanje nestabilnosti koju bi takva lančana reakcija mogla izazvati navela je Kisindžera da posreduje u Niksonovom istorijskom priznanju Kine 1972. politici koja i danas obavezuje SAD na stav da je „Tajvan deo Kine."

Trenutne napetosti i strah od rata zbog Tajvana označavaju nastavak Kisindžerove spoljne politike SAD od sedamdesetih godina do danas. Kisindžer može da tvrdi da je prepoznao put Kine prema globalnoj sili i sistemskom suparniku decenijama pre većine svojih kolega.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.