Kažu da je kancelar Helmut Šmit, kada mu je 18. oktobra 1977. zazvonio telefon, podigao slušalicu i odmah pitao: „Koliko?“ Rekli su mu: „Nijedan“. To je jedna od urbanih legendi nemačke politike i nikada nećemo saznati da li je baš tako bilo, ali nema sumnje da je ovo bio jedan od najvažnijih dana u životu velikog kancelara Šmita.

Naime tog je dana okončana otmica putničkog aviona Landshut koji je pet dana ranije preuzet sa linije Majorka-Frankfurt. Palestinski teroristi, povezani sa Frakcijom crvene armije (RAF) koja je u to vreme terorisala Nemačku, usmerili su avion ka Mogadišu, glavnom gradu Somalije. Pilota Jirgena Šumana su ubili 16. oktobra i tražili da se iz zatvora pusti „prva generacija“ RAF-ovaca. Polili su taoce – njih 90 – alkoholnim pićima iz djuti fri šopa da bi „bolje goreli“.

 - pročitajte još: „Landshut“ se vraća kući

I onda je, sedam minuta pre nego što će kancelar Šmit dobiti onaj telefonski poziv, Ulrih Vegener dao komandu za pokret. Pod okriljem noći, specijalna jedinica GSG9 pod Vegenerovom komandom upala je u avion i ubila troje od četvoro terorista. Nijedan talac nije stradao. „Koliko?“, pitao je Šmit. „Nijedan“, rekli su mu. Nijedan mrtvi talac u akciji oslobađanja. Šmit je odahnuo, kažu da je plakao, a svakako mu je uspešna akcija spasila kancelarsku fotelju. Ulrih Vegener je ušao u legendu.

Kada se vest o propaloj otmici proširila, RAF-ovi zatvorenici su počinili kolektivno samoubistvo. Predsednik Udruženja nemačkih poslodavaca Hans-Martin Šlajer, kojeg je RAF prethodno kidnapovao, pronađen je mrtav u jednoj šumi u Elzasu. Iako je RAF i dalje ubijao, to je definitivno bio udarac od kojeg se ova teroristička grupa nikada nije oporavila. A Nemačka je zadržala imidž zemlje koja ne popušta teroristima.

Nije u Nemačkoj jednostavno zaraditi epitet heroja puškom, svakako ne posle rata u kojem su Nemci naneli toliko patnje celom svetu. Ulrih Vegener je možda i najveći takav heroj u svežijoj istoriji.

Osnivač čuvene jedinice

Jedinica GSG9 koju će ljubitelji video-igrica svakako znati iz Counter Strikea osnovana je pet godine pre akcije u Mogadišu. Zvaničan naziv je Posebna jedinica za zaštitu saveznih granica, kraće Grenzschutzgruppe 9 odakle je nastao čuveni akronim GSG9. Razlog za osnivanje bio je krvavi palestinski napad na izraelski tim sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. Tada se pokazalo da obična policija nije dorasla oslobađanju talaca.

Nije bilo boljeg čoveka da vodi novu antiterorističku jedinicu od Ulriha Vegenera, dotadašnjeg oficira za vezu ministra policije Hans-Ditriha Genšera. Vegener je rođen 1929. u Jiterbogu na istoku Nemačke, što je nakon rata postao sovjetska okupaciona zona – DDR. Početkom pedesetih je hapšen jer je delio letke protiv vlasti, proveo je više od godinu dana u zatvoru, a onda se dao u rizičan beg u Zapadni Berlin.

Vegener je pristupio policiji, zatim graničarima, učio za oficira, a u Specijalnoj komandi NATO se upoznao sa radom britanske specijalne jedinice SAS (i oni su u Counter Strikeu). No glavni uzor za GSG9 bile su izraelske elitne jedinice kojima je više puta uspevalo da oslobode otete avione i putnike. Jedinicu je vodio do 1979. kada je prešao da vodi Komandnu zonu za zaštitu granice Zapad. Posle toga je bio savetnik za osnivanje jedinica nalik GSG9 u raznim zemljama, a zatim je živeo povučeno. Nosilac je Velikog krsta za zasluge Savezne Republike Nemačke.

 - pročitajte još: RAF - iskreno kajanje?

U jednom od retkih intervjua je ispričao koliko je njegov život odredila ta specijalna jedinica, čiji je prvi komandant bio. Kada je njegova kćer, tada 16-godišnjakinja, pobegla sa svojim mladićem, on je poslao GSG9 da ih nađu. „Prestravili smo ga, naravno bez oružja. Posle se ponašao razumno.“

Ulrih Vegener je umro 28. decembra prošle godine u Kelnu, ali je vest tek sada saopštena. Imao je 88 godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android