Odluka o zabrani rada političkog krila Hezbolaha u Nemačkoj ne postoji. To je odgovor koji stiže iz više različitih nemačkih ministarstava. I na taj način predstavnici vlade protivreče izveštaju nemačkog nedeljnika „Špigel“ koji je objavio da su se ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i pravosuđa složila oko zabrane rada telibanske, šiitske paravojne organizacije. Takvu zabranu SAD su tražile još u septembru.

Kako prenosi jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova, nemački šef diplomatije Haiko Mas preduzima sve „odgovarajuće i delotvorne mere“ kako bi „odlučno delovao protiv kriminalnih i terorističkih akcija Hezbolaha“". U Nemačkoj je, naime, vojno krilo Hezbolaha odavno zabranjeno, ali političko nije. Kako se to slaže jedno s drugim?

Istorija Hezbolaha

Hezbolah (Hizb Alah – Božija stranka) formiran je 1982. godine udruživanjem šiitskih paravojnih grupacija u vreme građanskog rata u Libanu. Svoj nastanak može prvenstveno da zahvali iranskoj Revolucionarnoj gardi koja ga je godinama – kako oružjem tako i slanjem instruktora za obuku – pomagala u borbi protiv Izraela. Izraelska vojska tada je zaposela jug Libana.

Zahvaljujući razgranatoj mreži socijalnih ustanova, Hezbolah je postao veoma omiljen i popularan u siromašnom sloju stanovništva, kako u Bejrutu, tako i na jugu Libana. Priznanje Hezbolaha zasniva se na činjenici da je ta organizacija 2000. godine prisilila Izrael na povlačenje iz Libana. Imidž branilaca zemlje doveo je do toga da je Hezbolah, nakon okončanja građanskog rata 1990. godine, bio jedina strana u konfliktu koja je smela da zadrži oružje.

U Nemačkoj je Hezbolah postao uočljiv tokom „Dana Al-Kudsa“ (Dan Al-Kudsa je poznat i kao Međunarodni dan Jerusalima) koji je prvi proglasio Iran. Na taj dan se traži „oslobađanje“ Jerusalima i odlazak „cionističkih“ okupatora – dakle Izraela.

U Nemačkoj, kao i u većini drugih zemalja Evropske unije, zabranjeno je samo vojno krilo, dok je rad političkom krilu Hezbolaha dozvoljen. Potpuna zabrana, koja bi se odnosila na čitavu EU, propala je pre svega zbog protivljenja Francuske. Ministar Haiko Mas (SPD) od letos nastoji da zabrani rad Hezbolaha u Nemačkoj, pozivajući se na nemački Zakon o delovanju udruženja. Pre nekoliko godina u Nemačkoj je zabranjen rad Hezbolahovog udruženja za prikupljanje dobrovoljnih priloga.

Zabrana Hezbolaha i odnosi sa Iranom?

Zabrana Hezbolaha mogla bi da optereti odnose Nemačke sa Libanom, jer je ta organizacija od 1992. godine predstavljena u Nacionalnoj skupštini Libana. Na parlamentarnim izborima 2018. osvojila je 13 mandata. To znači da 10 odsto poslanika u libanskom parlamentu dolazi iz redova Hezbolaha. U koalicionoj vladi premijera Haririja, oko čijeg formiranja se mesecima pregovaralo, Hezbolah je, sve do ostavke vlade u oktobru, bio zastupljen sa tri ministra.

Zabrana Hezbolaha bila bi dakle problem za svaku libansku vladu u kojoj su kao ministri predstavnici te organizacije. U najmanju ruku delovi libanske vlade ne bi bili spremni to da prihvate. Pošto Hezbolah neguje bliske odnose sa režimom u Teheranu, zabrana bi mogla da se odrazi na nemačko-iranske odnose. Otvoreno je pitanje kakvu bi težinu Teheran dao zabrani političkog krila Hezbolaha. Zbog novog američkog embarga, Iran je upućen na dobre odnose sa Nemačkom i EU.

Posledice zabrane Hezbolaha u Nemačkoj

Ako bi došlo do zabrane, sve aktivnosti Hezbolaha u Nemačkoj postale bi ilegalne. Zastava libanske paravojske – zelena puška na žutoj pozadini – ne bi više smela da se ističe. Nije isključeno ne da bi Hezbolah mogao da osnuje svoju organizaciju pod drugim imenom. Ali ona bi onda izgubila na snazi svog propagandnog delovanja.

-pročitajte još: Ali – vozač Ubera i borac Hezbolaha

Eventualna zabrana će sigurno malo uticati na simpatizere Hezbolaha – a izazov bi zapravo bio da oni promene svoje stavove. S tim izazovima se Nemačka i zvanično suočila: „U borbu protiv politički i verski motivisanog ekstremističkog nasilja spadaju i bezbednosno-politički zadaci“, navodi se u strateškom dokumentu nemačke vlade koji se odnosi na prevenciju ekstremizma i unapređenje demokratije. I još: „Za bezbednosti ljudi u ovoj zemlji važne su i mere kojima se jača demokratsko delovanje, kao i mere kojima se zaustavlja proces radikalizacije. Samo onda kada se zajednički primenjuju bezbednosne, preventivne i mere za unapređenje demokratije, borba protiv svih vidova ekstremizma i u korist jačanja demokratije može da bude uspešna.“

Zabrana bi stvorila pravne pretpostavke za postupanje protiv Hezbolaha. „Hezbolah se finansira pranjem novca, krađom automobila i generalno kriminalnim radnjama. Nemačka je za njih mesto na koje mogu da se povuku i da stiču novac“, citirao je list „Frankfurter rundšau poslanika CDU Marijana Venta u junu ove godine. Vent se zalaže za potpunu zabranu Hezbolaha i smatra da to nije samo propagandna, već i vojno-teroristička i izrazito kriminalna organizacija. Zabrana bi, prema njegovom mišljenju, donela mnoge prednosti: mogle bi da se zaustave novčane transakcije i plaćanje kirija, ali i da se razotkriju strukture klanova i njihove mreže.

Izveštaj o zaštiti ustavnog poretka za 2018. dve stranice posvećuje Hezbolahu, bez da se ta organizacija optužuje za konkretna kriminalna dela ili za kršenje zakona: „Mora se računati s tim da ’Hizb Alah’ i van Bliskog istoka planira terorističke akcije protiv Izraela i izraelskih interesa. Simpatizeri Hezbolaha neguju ideološko i organizatorsko zajedništvo, posebno u islamskim zajednicama koji se finansiraju dobrovoljnim prilozima.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android