Komunikacioni kabl Cinia C-Lion 1 koji po dnu Baltičkog mora povezuje Helsinki u Finskoj s oko 1.200 kilometara udaljenim Rostokom u Nemačkoj ne izgleda kao nešto posebno. To je kabl debljine otprilike kao vatrogasno crevo u kojem je osam parnjaka staklenih vlakana visoke propusne moći, zaštićenih čeličnom oblogom. Kabl je, naravno, vodootporan.

I nije tek tako pušten s krme na morsko dno: specijalni brod vukao je i plug tako da je kabl zaštićen u rovu na peščanom dnu mora na dubini oko metar. A ipak je u noći ovog ponedeljka oštećen pred ostrvom Eland, baš kao što je nedugo pre toga oštećen i komunikacioni kabl između Švedske i Litvanije pred obalom Gotlanda.

Jedan kabl – iako je i to teško poverovati – mogao bi još i da bude slučajnost i nekakav nepredviđeni udes. Ali dva? Tim pre što je tačno nad mestima oštećenja tamo prošao isti kineski teretni brod s ruskim kapetanom, javljaju švedski mediji pozivajući se na javno dostupne informacije švedske ratne mornarice. A taj brod se ionako ponašao čudno: današnji brodovi preko određene tonaže moraju da imaju uređaj koji drugima na pučini javlja njihov položaj, brzinu i kurs. To ima i taj kineski teretni brod, ali kapetan je veoma često taj uređaj – isključivao.

„Slučajno“ vukao sidro 100 milja

Na Baltičkom moru su prošla vremena kad je takva „smetnja“ prolazila nezapaženo, tako da su ratne mornarice okolnih zemalja obratile pažnju na taj brod. On je zapravo još uvek na pučini, usidren između Švedske i Danske, ali danska ratna mornarica ne može da učiniti ništa, sem da budno nadzire šta se na tom brodu događa – a s obzirom na današnju tehnologiju, verovatno ne samo durbinom.

To i nije prvi incident takve vrste na Baltičkom moru, objašnjava Moric Brake, stručnjak za bezbednost na moru pri Centru za napredne bezbednosne, strateške i integracione studije (CASSIS) Univerziteta u Bonu. Sedmog oktobra prošle godine oštećena su dva komunikaciona kabla i podmorski gasovod Baltički konektor, a krivac je kontejnerski brod, doduše pod zastavom Hongkonga koji je „slučajno“ oštetio tu infrastrukturu sidrom koje je vukao za sobom.

Brake ne veruje da na svetu postoji neki kapetan kojem bi tako nešto moglo da se dogodio „slučajno“: „Sidro je brod vukao po morskom dnu oko 180 kilometara. To jednostavno ne može da bude nikakav udes i da niko ne primeti da se to događa.“ Povrh toga, taj kontejnerski brod plovio je u pratnji ruskog, takozvanog „istraživačkog“ broda, a kao kruna svega tu je i taj datum: rođendan Vladimira Putina. „Previše slučajnosti odjednom“, smatra nemački ekspert za bezbednost.

Šteta nije velika, ali...

Tajne službe zapadnih zemalja već dugo su uznemirene zbog tih ruskih „istraživačkih“ brodova: pogotovo je dno Baltičkog mora već odavno odlično poznato, a ruski „istraživači“ veoma često su ukotvljeni upravo nad mestima gde prolaze infrastrukturni vodovi između Skandinavije i kopna Evrope. Teoretski, to su međunarodne vode i države oko Baltičkog mora – dakle i Rusija –odavno su se obavezale da će svima garantovati nesmetanu plovidbu.

U slučaju komunikacionog kabla C-Lion 1 nekakva špijunaža i istraživanje u stvari nisu ni bili potrebni: njegova tačna lokacija javno je dostupna na internetu, tim pre što je on dobrim delom ležao paralelno uz uništeni gasovod Severni tok. Ali baš kao i u slučaju Severnog toka, saznanja postoje, ali nikad nije do kraja otkriveno sve o toj diverziji.

Pritom šteta, kada je reč o dva kabla i naročito velika, kaže Brake. „Ionako na svetu bude 100, 150 slučajeva da kablovi budu oštećeni. A unutar kabla je prava ’mreža’, pa ako je jedno vlakno bude prekinuto, sve se onda prenosi ostalim. Dakle, nije nikakav problem, korisnici to neće ni da primete.“

Ipak, to je kritična infrastruktura i više od 90 odsto komunikacione razmene odvija se podmorskim kablovima. „Ako se svesno cilja na čvorišta, kao što je to bio slučaj ovde kad su u kratkom vremenu oštećena dva kabla, sledeći put može da strada još više kablova. A tada bi brzo mogli da nastanu problemi.“

Kako reagovati?

Brake ukazuje da takve sabotaže utiču i na privredu, jer investitori će teže dati novac za podmorsku infrastrukturu koja bi mogla da bude uništena. A to se već događa, kaže ekspert bonskog centra CASSIS: „Švedska vlada već je otkazala više projekata vetroelektrana na pučini, jer nije mogla da im se garantuje bezbednost.“

Isto tako, iako je konkretna šteta ograničena, mnogo je važnija poruka koja se time šalje Zapadu: „Uočava se sve bliža saradnja Kine, Rusije, ali i Irana i Severne Koreje. Tu se već odavno globalno deluje protiv interesa Zapada i to drastičnim sredstvima, što smo sad videli i u ovim slučajevima.“

„Pitanje glasi: kako reagovati u takvom slučaju? Zaustavljanjem broda? Angažovanjem NATO? Koje informacije se razmenjuju? Protivnik time sasvim sigurno ispituje i naše metode u takvim incidentima“, kaže Brake.

„Možemo i moramo nešto da učinimo“

Zapad se možda previše navikao na mirna vremena: informacioni dalekovod dug 1.200 kilometara teško bi mogao da se nadzire i čuva čak i da je na kopnu, a pod morem je to apsolutno nemoguće. Tri četvrtine naše planete je pod morem i na morskom dnu leži više od 500 glavnih – male ni ne brojimo – komunikacionih arterija u ukupnoj dužini dovoljnoj da se 30 puta obmota Zemlja. Bilo da je reč o komunikacionim kablovima, gasovodima ili naftovodima – pa čak ni potpunu bezbednost plovidbe nemoguće je zagarantovati i obezbediti“, kaže Moric Brake: „Neprijatelj može da izabere jedno mesto gde će da udari, a mi moramo da branimo i nadziremo čitavu mrežu.“

Sve u svemu, nemački stručnjak za pomorsku bezbednost smatra da se mora računati s novim sabotažama na infrastrukturi – iako to, dodaje, ne znači da je Zapad bespomoćan. „Mi možemo u najmanju ruku da pojačamo naše sposobnosti nadzora, a to znači prepoznati, ali i dokazati i javno pokazati kad drugi nešto rade na našoj infrastrukturi. Tako možemo da pokažemo da, ako nas tu na nekom mestu ugrožavate, onda možemo da pokrenemo i kontramere. Možda ne na istom mestu, ali negde drugde.“ Za Brakea ova sabotaža kablova pre svega pokazuje sledeće: „Na moru postoje napadači koji veruju da niko neće da ih otkrije. A protiv toga nešto moramo da učinimo.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku