Evropska centralna banka (ECB) ima mala, ali delotvorna sredstva u rukama. Njen predsednik redovno poseže za nekim od tih sredstava. Ali Mario Dragi već je oprobao gotovo sva sredstva i nije zadovoljan postignutim. Diskontne kamate već je spustio gotovo na nulu. Krediti su tako postali jeftiniji, ali ekonomija u evrozoni nije pokrenuta onoliko koliko se priželjkivalo. Dragi je uveo i kaznene kamate za banke da one novac ne bi deponovale u ECB. Ali, to nije dovelo do osetnog povećavanja obima odobrenih kredita. Sada poseže za poslednjim sredstvom: kupovinom državnih obveznica u velikom obimu.

Uzor – SAD

Po uzoru na američku centralnu banku Fed i ECB želi da obezbedi veliku količinu novca za kupovinu državnih obveznica sa fiksnim kamatama. Većina članova Upravnog odbora i Saveta ECB podržava Dragija. Protiv je Nemačka, a verovatno i Estonija. Ali taj otpor nije dovoljan.

Posmatrači očekuju da će za kupovinu državnih obveznica biti stavljeno na raspolaganje 500 milijardi evra, možda čak i bilion. Evropska centralna banka može sama da štampa novac. Komercijalne banke bi tako mogle da se oslobode vrednosnih papira i da kapitalom koji bi tako bio oslobođen daju kredite preduzećima, koja bi taj novac investirala. Osim toga, ECB bi mogla da upotrebi dodatnih 250 milijardi evra kako bi otkupila vrednosne papire od firmi.

Dragi, nekada menadžer u investicionom fondu „Goldman Sachs“, sledi dva cilja: prvo, sa toliko mnogo novca želi da se suprotstavi niskoj inflaciji. U poređenju sa stanjem od pre godinu dana, cene su pale za 0,2 odsto (decembar 2014.) i Draghi strahuje od deflacije. To bi moglo da prouzrokuju spiralu daljeg pada cena i daljeg smanjenja potražnje. Cilj je da rast cena dosegne dva procenta kako bi konjunktura u državama u krizi sa juga Evrope dobila podsticaj.

Nemački institut za privredna istraživanja DIW podržava namere ECB. Predsednik Instituta Marsel Fračer smatra da Evropska centralna banka mora da povuče taj, možda poslednji potez koji joj je na raspolaganju, zato što više „ne može da deluje preko dodatnih kredita bankama, jer su one dobile više nego dovoljno kredita od ECB“.

Osetan rast broja kredita

Nemačka udruženja banaka su, međutim, sumnjičava. „ECB prerano ispucava svoju poslednju municiju. Instrument otkupa državnih obveznica trebalo bi da bude upotrebljavan isključivo u ekonomskih krizama.“ Činjenica je da banke zaista u međuvremenu daju više kredita. Potražnja preduzeća za njima porasla je više nego ikad u poslednje četiri godine, pokazalo je ispitivanje ECB u kojem je učestvovalo 137 banaka. Folker Hofman iz Saveznog udruženja nemačkih banaka (BdB) strahuje od novih tzv. „mehura od sapunice“, recimo na tržištu nekretnina. „To smo već videli u SAD, a i tada je razlog bio vrlo ekspanzivna politika centralne banke“, ukazuje Hofman.

Nemačka upozorava na opasnost

Nemačka centralna banka sa Jensom Vajdemanom na čelu protivi se programu koji predviđa olako davanje kredita, takozvani quantitative easing. Ona se zalaže da se na povoljnije cene ne gleda sa tačke deflacije. Jer, do niske inflacije dovele su niske cene energije. Cene hrane su, nasuprot tome, u brojnim evropskim zemljama osetno porasle. U Nemačkoj su cene hrane u 2014. bile za jedan odsto više nego 2013, a pojedini prehrambeni proizvodi, recimo mlečni ili voće, koštaju gotovo 20 procenata više nego pre godinu dana.

Efekat kupovine državnih obveznica bio bi mali, smatraju stručnjaci. To je za evrozonu izračunala investiciona banka „Morgan Stanley“. Ako bi Evropska centralna banka kupila državne obveznice za bilion evra, inflacija bi porasla za 0,4 odsto. Za toliko bi porasla i konjunktura, a Bruto društveni proizvod (BDP) za 0,4 procenta.

Dragiju je prošlo vreme poštede

Mario Dragi očigledno više ne želi da čeka iako mu upravo to preporučuju neki stručnjaci koji ne vide razlog za brzu akciju. Na prošloj sednici ECB u decembru Dragi je izjavio: „Ako bi se došlo u situaciju da neophodno nešto preduzeti protiv trajno niske inflacije, onda je Uprava (ECB), u skladu sa svojim mandatom, jednoglasno spremna da posegne za dodatnim, nekonvencionalnim merama.“

Pod izrazom „nekonvencionalne mere“ misli se na otkup državnih obveznica. Evropska centralna banke će, dakle, da stupi u akciju.