Nastao na raskrsnici evropskih trgovačkih puteva Via Regia i Via Imperii, Lajpcig ima jedan od najstarijih sajmova na svetu. Centar grada i danas krase bogato ukrašena trgovačka zdanja. 1996. je otvoreno novo sajmište gde se održava tradicionalni Lajpciški sajam knjiga.

Crkva Svetog Nikole u srcu Lajpciga takođe odslikava bogatu istoriju grada. Izgrađena je 1165. godine i u njoj je propovedao reformator Martin Luter. Tu je bilo praizvođenje Pasije po Jovanu Johana Sebastijana Baha. I mirna revolucija 1989, koja se završila padom Berlinskog zida, počela je tu, molitvama za mir.

Crkva Svetog Tome je druga važna crkva u centru Lajpciga i bila je glavno mesto stvaralaštva Johana Sebastijana Baha, koji je decenijama vodio svetski poznati hor dečaka „Tomaner“. Bah je sahranjen u toj crkvi.

Pored Baha i drugi važni kompozitori su dali pečat Lajpcigu. Feliks Mendelson Bartoldi, Edvard Grig, Gustav Maler, Klara i Robert Šuman živeli su u tom gradu, a Hans Ajsler i Ričard Vagner su tu rođeni. Svetski poznat je orkestar Gevandhausa, koji od 1981. muzicira u ovom novom zdanju.

Pisac Fridrih Šiler je 1785. živeo u ovoj kući i tu napisao „Odu radosti“. Ludvig van Betoven je taj tekst iskoristio za kraj svoje Devete simfonije, a stotinama godina kasnije, to je postala himna Evropske unije. I Johan Volfgang fon Gete više puta je boravio u Lajpcigu i u svojim delima koristio autentična mesta iz tog grada – kao na primer Auerbahov podrum u romanu „Faust“.

Ovaj spomenik visok 91 metar podseća na krvavu bitku iz 1813. u kojoj je stotinu hiljada ljudi poginulo ili ranjeno. Vojske Rusije, Pruske, Austrije i Švedske, pobedile su Napoleona i njegove saveznike.

Univerzitet u Lajpcigu 2009. slavio je 600 godina postojanja. On spada među najstarije u Nemačkoj. Do 1968. tu je stajala univerzitetska crkva iz 13. veka, dok je nije srušio režim DDR-a. Već nekoliko godina gradi se nova crkva, koja bi trebalo da bude slična originalu.

Ne privlači samo univerzitet mlade ljude iz cele Nemačke. Četvrt veka od pada Berlinskog zida, Lajpcig nudi odličnu atmosferu za rad umetnicima i preduzetnicima-početnicima. Ovde u Karl-Liebkneht-Štrase, vide se plodovi te kreativnosti.

Pored muzike, književnosti i istorije, Lajpcig je postao i centar moderne likovne umetnosti. Još pre ujedinjenja Nemačke 1990, umetnici su se naselili u napuštene industrijske objekte u četvrti Plagvic i osnovali takozvanu Novu lajpcišku školu. Njen najpoznatiji predstavnik je Neo Rauh, čija su dela svetski poznata i prodaju se po astronomskim cenama.

Južno od Lajpciga nalazi se jezero koje stanovnici od milja zovu „Lago Kospuda“. I zaista, mesto gde je nekada bio rudnik uglja, sada ima nešto od atmosfere Sredozemlja.