Varšava, jedna kuća na uglu u vrlo prometnoj ulici nedaleko od centra grada. Upravo u toj ulici u oktobru 1943, za vreme nemačke okupacije Poljske, izvršeno je prvo javno smaknuće u Varšavi. Danas se na toj zgradi vide posteri polepljeni jedan do drugog. Na njima su slike Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa zajedno sa slikama Frank-Valtera Štajnmajera, Angele Merkel, Helmuta Kola i Konrada Adenauera, kao i slike oduševljenih nacista i zastave s kukastim krstom.

Osim toga, na plakatima je i slika aktuelnog nemačkog ambasadora u Varšavi, Arnta Frejtaga fon Loringhovena. Njemu je upućena poruka na engleskom: „Poštovani gospodine Frejtag, mogu se nemačke vlasti, koje se tako snažno zalažu za poštovanje načela pravne države u drugim zemljama, konačno da se pobrinu oko nemačkog bezakonja i da plate Poljskoj reparacije za štete zbog nemačkih zločina u Drugom svetskom ratu?“

Na nekim posterima su snimci iz koncentracionih logora, goli zatvorenike, likvidacije, a pored toga je opet nemački ambasador. Ispred zgrade se upravo popravlja ulica. Bager vozi levo-desno, građevinski radnici kao da ne vide strašne slike na fasadi. Tek kad ja počnem da fotografišem te plakate i oni počinju da gledaju u njih. Moguće je da su se mnogi Poljaci već navikli na tu vrstu impresivne retorike. U svakom slučaju, ovde je pre nekoliko meseci stajao drugačiji plakat. Na njemu je pisalo: „Reparacije oslobađaju. Red se mora znati!“ To je jasna aluzija na natpis na ulazu u nemački logor smrti Aušvic.

Logotip ministarstva kulture

Akcija plakatiranja događa se uoči prve posete nove nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok Varšavi. Ali, s obzirom na provokativnost plakata i činjenicu da je na njima logotip poljskog ministarstva kulture, zvanične reakcije iz Nemačke još uvek su veoma uzdržane. „Saveznoj vladi su poznati plakati koji predstavnice i predstavnike Savezne Republike Nemačke prikazuju na klevetnički način“, citira nemačka novinska agencija dpa saopštenje Saveznog ministarstva spoljnih poslova iz Berlina. U vezi s tim, dodaje se, već je kontaktirana vlada Varšavi. „Difamirajući prikazi“ ne odražavaju „nemačko-poljske odnose u danas ujedinjenoj Evropi, koji su prisni i puni poverenja“, zaključuje se u saopštenju Berlina.

Plakate je dizajnirao umetnik Vojceh Korkuć, a akcija je finansirana, između ostalog, i iz sredstava Patriotskog fonda Instituta za nasleđe nacionalne misli (IENG), koji je državna kulturna ustanova. Ministarstvo kulture u Varšavi odbacuje svaku odgovornost za tu akciju. Ministarstvo nije direktno finansiralo akciju, niti je za nju preuzelo pokroviteljstvo, saopštila je jedna portparolka u Varšavi. Logo ministarstva kulture je na plakatima odštampan zato što je to obaveza onog ko dobije novčanu pomoć, dakle u ovom slučaju Patriotskog fonda.

Zavadi pa vladaj

Ipak, političko rukovodstvo Poljske i samo se ponekad služi narativima kao što je ovaj na plakatima. Predsednik stranke Pravda i pravo (PiS) Jaroslav Kačinjski, poznat po svojim kritikama Nemačke, izrazio je zabrinutost u vreme dok su u Berlinu trajali pregovori o formiranju nove vlade. Na jednoj zatvorenoj sednici poslaničke grupe svoje stranke on je navodno rekao da su „Evropljane pogodili teški izazovi“: „Nemačka je stavila karte na sto i želi da izgradi Četvrti rajh. Mi to nećemo dozvoliti“, citiraju ga poljski mediji.

U tome nema ništa problematično, smatra poslanik PiS Marek Ast: „Nemci trenutno i ne kriju da žele da se Evropa razvija u smeru federalne države, pretpostavljam pod nemačkim vođstvom. Mi se s tim ne slažemo.“

Andžej Birt, bivši poljski ambasador u Nemačkoj i Francuskoj, kaže da ga ton i sadržaj takvih izjava bole. Reči Kačinjskog o „Četvrtom rajhu“, ocenjuje Birt za DW, jesu „svesna uvreda koju je formulisao čovek koji svet poznaje samo iz knjiga i sa televizije, i koji navodno najviše voli da gleda jahanje bikova“. Osnovna filozofija Kačinjskog glasi: zavadi pa vladaj, tvrdi Birt. On, koji je isto godište kao i Kačinjski (1949), više je za jednu drugu izreku: Suaviter in modo, fortiter in re – „blago u načinu, odlučno u stvari“. Kačinjski koristi „odvratno glupe“ pojmove, kako bi ljude zavadio, kaže Birt.

„Briselska okupacija“

Birt kaže da ne zna na čemu se zasniva odbojnost Kačinjskog prema Nemačkoj. Pretpostavlja da se iza toga krije iskustvo njegovih roditelja za vreme Varšavskog ustanka ili sećanje na gotovo potpuno razorenu Varšavu u Drugom svetskom ratu. „I ja se sećam toga“, kaže Birt, koji je kao dete za vreme jedne ekskurzije sa školom video razorenu Varšavu i osećao bes. „Duboka želja za osvetom ušla je tada u glave nas, dece. To ne iznenađuje, s obzirom na razmere zločina. Ali oni koji su bili vernici počeli su malo po malo da teže putu pomirenja“, kaže taj bivši diplomata. On pritom podseća na poznato pismo poljskih biskupa iz 1965. godine u kojem su oni svojim nemačkim kolegama ponudili oproštaj i koje je bilo prekretnica u nemačko-poljskom pomirenju.

Svojom ponudom biskupi su tada ublažili strah mnogih Poljaka od Nemačke, kojim su se vlastodršci u vreme socijalizma uvek poigravali. Trideset godina nakon pada Berlinskog zida i potpisivanja nemačko-poljskog Ugovora o dobrosusedstvu, sada se ponovo sve češće čuju antinemačke i antievropske izjave. One često podsećaju na loša iskustva iz istorije. Poljska se nalazi pod „okupacijom Brisela“, izjavio je nedavno jedan političar vladajuće PiS. Pritom se često Nemačka izjednačava sa „Briselom“.

Trajna antinemačka „paljba“ ostavlja tragove

Biti sklon Nemačkoj u takvoj situaciji brzo postaje problem. Televizijska stanica TVP, bliska vladi, od januara 2021. često ponavlja reprizira deo iz govora Donalda Tuska, protivnika Kačinjskog i vođe opozicije, kada se on video-vezom uključio na jedan skup nemačke CDU. U njemu se taj bivši premijer Poljske i bivši predsednik Saveta EU optužuje da deluje u ime Nemačke i da Poljsku „izdaje“ Nemcima.

Gotovo da nema vesti na TVP bez nekih negativnih tvrdnji o Nemcima. Istraživači javnog mnjenja ne istražuju doduše načelnu odbojnost Poljaka prema Nemačkoj, ali vide naznake da ta trajna „paljba protiv Nemačke i Nemaca ostavlja tragove. Prema „jemačko-poljskom barometru“, ispitivanju više nemačkih i poljskih instituta u obe zemlje, prošle godine je 42 odsto Poljaka imalo simpatije za Nemce. Četiri godine ranije bilo ih je 53 odsto. I za vreme prve vlade PiS, od 2005. do 2007, simpatije Poljaka prema Nemcima spale su sa 45 posto (2005) na 30 procenata (2008).

Ko najodlučnije zastupa poljske interese?

Politikološkinja Eva Marcinjak sa univerziteta u Varšavi naglašava da „antinemački narativ“ nije zapravo usmeren protiv Nemačke, već da pre svega služi za unutrušanju upotrebu. „U toku je takmičenje oko toga ko najodlučnije zastupa poljske interese“, kaže Marcinjak u razgovoru za DW. Svaka vlada u Varšavi trudila se da ojača ulogu Poljske u Evropi, a razlika je samo u tome što jedni nade polažu u saradnju, a drugi u konfrontaciju i konflikt, kaže Marcinjak.

Ideja federalne, dakle savezne države Evrope, „opasna“ je zato što dolazi od Nemačke, izjavio je prošle subote u Varšavi šef PiS Kačinjski na sastanku desno-nacionalnih i desno-ekstremnih političara iz Evrope. U izlaganju objavljenom na internetu, Kačinjski je više puta kritikovao Nemačku.

Kraj strpljenja u Berlinu?

Sad je pitanje, kaže Slavomir Sjerakovski, komentator poljskog veb-portala „Onet“, hoće li s novom vladom u Nemačkoj prestati strpljenje Berlina prema Varšavi, koje je naročito pokazivala Angela Merkel. On podseća da u novoj vladi u Berlinu gotovo i da nema ljudi s nemačkog istoka, tako da se već zbog toga može očekivati manje razumevanja za Poljake.

To na šta upozorava Sjerakovski moglo bi da se dogodi već prilikom posete nove nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja, nakon Pariza i Brisela, sada ide i u Varšavu. Analena Berbok je rođena pre nešto više od 40 godina u Zapadnoj Nemačkoj, a tamo se suočavanje s prošlošću podrazumevalo. Berbok je manje opterećena nemačkom prošlošću, a istovremeno kritičnija prema Rusiji, recimo kod pitanja gasovoda Severni tok 2, što u Poljskoj pozdravljaju. Nju staviti u istu ravan sa Hitlerom i Gebelsom, bilo bi još apsurdnije nego što je to ionako apsurdno u slučaju Helmuta Kola i Angele Merkel.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.