Posetioci Kuće austrijske istorije (Haus der Geschichte Österreich), muzeja savremene austrijske povesti koji se nalazi u bečkom Hofburgu, mogli bi uskoro iz blizine da razgledaju i najzloglasniji balkon u istoriji te zemlje. To je mesto na kojem je Adolf Hitler 15. marta 1938. pred okupljenom masom oduševljenih Austrijanaca proglasio pripajanje Austrije „Nemačkom rajhu“.

-pročitajte još: Kako preurediti rodnu kuću Adolfa Hitlera?

Vrata balkona još uvek su zatvorena i posetioci muzeja još uvek ne mogu da kroče na „Hitlerov balkon“. Monika Zomer to želi da promeni. Direktorka muzeja traži da se balkon integriše u postavku i otvori za javnost – kako bi se, objašnjava, ojačalo kolektivno istorijsko sećanje i demokratska sadašnjost Austrije:

„Jasno nam je da time kršimo tabu“, kaže Zomer za DW. Iako ga zovu „balkon“, to mesto u stvari arhitektonski mnogo više izgleda kao neka terasa, koja se nalazi odmah iznad natkrivenog ulaza u muzej, odmah na bečkom trgu Heldenplac. To je mesto na kojem se održavaju ili su se održavali politički protesti i razni skupovi.

Za Moniku Zomer otvaranje balkona bio bi deo dugoročnijeg procesa kojim bi u muzeju želeli da se pozabave: „Prvi korak bi bilo otvaranje balkona za javnost i najavljene grupe posetilaca.“ A onda bi mogle da uslede i razne instalacije.

-pročitajte još: Kako su nacisti zloupotrebili Betovena

Relikt Habsburške monarhije

Balkon je odavno jedan od najpoznatijih simbola Austrije i nacionalsocijalističke prošlosti te zemlje – iako bi trebalo naglasiti da se njegova uloga austrijskoj istoriji ne ograničava samo na tu eru. Balkon je izgrađen krajem 19. veka, kao deo rezidencije Habsburške monarhije – u posljednjim danima austrijsko-mađarskog carstva, uoči Prvog svetskog rata.

Na Heldenplacu su se „susretale“ i najrazličitije političke ideologije u vremenu između dva svetska rata: svenemački nacionalisti, internacionalni socijalisti i austro-fašistički političari. Svi oni su na balkonu držali govore pred okupljenom masom na trgu ispred Hofburga. Često su na balkonu sedeli i počasni gosti.

Petnaestog marta 1938. oko 200.000 Austrijanaca okupilo se na Heldenplacu kako bi pozdravilo Hitlera u trenutku dok sa zloglasnog balkona objavljuje pripajanje, odnosno „ulazak moje domovine u Nemačko carstvo“. I u godinama koje su usledile, mnogi su se okupljali na istom mestu, da proslave godišnjicu „Anšlusa“.

-pročitajte još: Hitlerovi psi, Geringovi lavovi: nacisti i životinje

Kasno suočavanje s nacističkom erom

Nakon Drugog svetskog rata balkon je zatvoren. Austrija se počela da se predstavlja kao „prva žrtva“ Hitlera i uporno je odbijala da preuzme sopstvenu odgovornost za „Anšlus“ i nacističke zločine koji su usledili. Tek krajem 90-ih godina prošlog veka zemlja je počela kritički da se suočava sa svojom ulogom u toj epohi.

Balkon je u posleratnoj istoriji samo jednom otvoren za javnost: 1992. na njemu je svoj govor održao Eli Vizel, žrtva Holokausta. On je tom prilikom pozvao na borbu protiv rasizma i suočavanje sa sopstvenom prošlošću: „Balkon je ništa. To je simbol, ništa više od toga. Pročišćenje i promena ne mogu početi od balkona. S tim se mora početi od samog dna (društva, prim.red)“, rekao je tada Vizel.

Iako je to bio jedini govor održan na balkonu od kraja Drugog svetskog rata, direktorka muzeja Monika Zomer smatra da taj nastup i nije preterano poznat u Austriji: „Zanimljivo je da se taj (Vizelov) govor nije urezao u kolektivno sećanje.“ I zato, dodaje, postoji mogućnost da se „proširi“ istorijski značaj samog balkona – kao simbol za novo, moderno shvatanje austrijske istorije i kritički odnos prema sopstvenoj prošlosti.

Danas u Austriji dominira nacionalna svest o neophodnosti preuzimanja saodgovornosti za nacističku eru, kaže Monika Zomer. „I baš zato mislim da je dobro da se to potcrta i jednim snažnim gestom“.

Velika podrška za otvaranje balkona

S balkona se pruža pogled na neke od najvažnijih političkih institucija Austrije: osim trga Heldenplac, tu je i austrijski parlament. Sa balkona se vidi i gradska većnica u Beču izgrađena u neogotičkom stilu, a i sedište austrijske vlade i austrijskog predsednika.

„Sa balkona se pruža predivan pogled i veoma, veoma je dobra prilika da na tom mestu s ljudima pričate o značaju demokratije“, kaže Zomer. Ona bi, napominje, želela da kombinuje obilazak balkona sa političkim obrazovanjem o značaju demokratije, što njen muzej nudi svojim posetiocima.

Kuća austrijske istorije pokrenula je i anketu u kojoj posetiteljke i posetioci mogu da se izjasne da li podržavaju tu inicijativu ili ne. Do sredine marta glasalo je više od 60.000 ljudi, a skoro 51.000 podržalo je otvaranje balkona. Na veb-stranici „Balkon, građevina“ (Der Balkon, eine Baustelle) zainteresovani građani mogu da „aplouduju“ i svoje ideje o tome kako bi ubuduće trebalo da izgleda to mesto.

Monika Zomer još uvek ne zna da li će imati uspeha sa svojom inicijativom. Postoje još neke građevinske, ali i bezbednosne nepoznanice i promišljanja koja se moraju uvažiti, kaže ona za DW. Naime, trebalo bi sprečiti da ta lokacija postane mesto na kojoj će se okupljati neonacisti. Ali Monika Zomer je optimistična: „Ako bude političke volje, onda će se pronaći i način da se to uradi.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.