U hamburškoj izdavačkoj kući „Gruner + Jahr“ 25. aprila 1983. okupilo se 27 televizijskih ekipa i više od dvesta novinara. Magazin „Štern“ tamo je priredio senzaciju.

Glavni urednici „Šterna“ pred novinare su izašli sa dvanaest crnih svezaka ispunjenih ličnim beleškama bivšeg kancelara Rajha Adolfa Hitlera. Napetost, uzbuđeni glasovi, škljocanje foto-aparata – i reporter „Šterna“ Gerd Hajdeman, koji nošen opštim oduševljenjem, pozira sa dnevnicima. Te slike su obišle svet. 

U specijalnom izdanju od 28. aprila 1983, „Štern“ je objavio prve odlomke navodnih dnevnika. Originalni tiraž od 1,8 miliona povećan je za 400.000 primeraka, a izdanje je bilo skuplje za 50 feninga.

Glavni i odgovorni urednik „Šterna“ Peter Koh tada je saopštio: „Istorija Trećeg rajha velikim delom mora ponovo da se piše.“ Ali umesto toga, kako pokazuju današnja istraživanja, radi se o krajnje iskrivljenom pogledu na istoriju. 

Nadimanje i loš zadah 

Na početku se samo nižu privatne banalnosti. Hitlerova partnerka Eva Braun želela je besplatne karte za Olimpijske igre 1936. godine, što je Firera iznerviralo. Patio je i od neprijatnih tegoba: „Na Evin zahtev moji lekari će me detaljno pregledati. Zbog novih tableta imam jaka nadimanja i, kako Eva kaže, zadah iz usta.“ 

Istoričari i kolege iz drugih medijskih kuća brzo su posumnjali u autentičnost zapisa. Kada je Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA) dvanaest dana nakon objavljivanja konačno predstavio svoj izveštaj, dokaz da je reč o falsifikatu bio je neoboriv: u sveskama je bio papir koji u Trećem Rajhu uopšte nije postojao, već je počeo da se proizvodi tek pedesetih godina. 

Veliki skandal. Državno tužilaštvo pokreće istragu. Glavni krivci, reporter Hajdeman i falsifikator Kujau, završili su na sudu. Obojica su dobili višegodišnje zatvorske kazne.

Konrad Kujau je umro od raka 2000. godine, Hajdeman živi u skromnim uslovima u Hamburgu. „Štern“ je kasnije sam skandal opisao kao „najveću moguću nesreću u istoriji magazina“. Godinama nije mogao da se oporavi od te sramote. 

Falsifikator umetničkih dela sve prevario 

Sedamdesetih godina se slikar i talentovani falsifikator umetničkih dela Konrad Kujau predstavlja kao trgovac i snabdevao industrijalca i bivšeg esesovca Frica Štifela navodno pravim nacističkim artefaktima, uključujući navodne rukopise i umetnička dela iz Hitlerovog pera.

Strasnom sakupljaču nacističkih relikvija pokazuje i prvi dnevnik koji je falsifikovao. Stručnjaci upoređuju beležnicu sa ostalim Hitlerovim rukopisima koje je posedovao Štifel, a koje je Kujau takođe falsifikovao, i dnevnik proglašavaju originalnim. 

Kada je Štifel upoznao Šternovog reportera Gerda Hajdemana, koji je takođe bio strastveni sakupljač nacističkih suvenira, pokazao me je dnevnik. Hajdeman je namirisao senzaciju.

Počeo je da istražuje glasine prema kojima su dnevnici Adolfa Hitlera pronađeni na mestu pada nacističkog aviona u Istočnoj Nemačkoj. Hajdeman odlazi na mesto nesreće i uveren je da su knjige zaista tamo pronađene. O svemu tome informiše samo nekoliko kolega iz „Šterna“ i konačno uspeva da stupi u kontakt sa Kujauom.

Falsifikator u reporteru „Šterna“ prepoznaje veliku šansu. Ponuda je brzo usledila – nedeljnik mu za sveske nudi dva miliona nemačkih maraka. 

Prva tri dnevnika se odmah proveravaju. Autentičnost potvrđuju ugledni istoričari, stručnjaci iz Saveznog arhiva i Služba za borbu protiv kriminala savezne pokrajine Porajnje-Palatinat.  

„Firer Hitler“ 

I urednici i ispitivači se ne obaziru na nelogičnosti. Poznato je i dokumentovano da je Hitler bio prilično lenj da piše. Dakle, čoveku, okarakterisanom kao nestrpljivom i impulsivnom, ne priliči da toliko piše po sveskama – i to sumnjivo urednim rukopisom i bez užurbano precrtanih pravopisnih grešaka. Na to se nije obraćala pažnja. 

Čak je i najočiglednija greška dobila objašnjenje: staromodnom tipografijom na koricama sveske su ispisana samo dva slova „FH“. Hitlerovi inicijali? Pohlepa onih koji su uključeni u prevaru, oslobodila je određenu količinu mašte. Naravno, „FH“ treba da se odnosi na „Firer Hitler“. 

Svima dostupno 

Istraživački tim javnog servisa NDR sada je uz pomoć veštačke inteligencije digitalizovao uglavnom nečitke rukopise i pretvorio ih u čitljivu formu. U februaru 2023. NDR je objavio sve falsifikovane dnevnike u onlajn izdanju sa komentarima.

Istoričar i politikolog Hajo Funke zapise je stavio u odgovarajući istorijski kontekst i prokomentarisao ih. Istorijske činjenice su brižljivo upoređene sa tekstovima Kujaua. U

z pomoć pretraživača, čitaoci brzo mogu da pronađu delove teksta koji se bave „Evom“, „Gebelsom“, „Staljinom“, „Jevrejima“, „Musolinijem“ ili „lošim zadahom“. 

Do sada je samo nekoliko stručnjaka – poput onih iz Saveznog arhiva – imalo pristup falsifikovanim knjigama. Sada svi zainteresovani mogu da pročitaju razne stvari koje je falsifikator Kujau pripisao Hitleru. 

Ni reči o Holokaustu 

Jedna stvar brzo postaje očigledna: nema naznaka da je Hitler aktivno sprovodio progon i istrebljenje Jevreja u Trećem Rajhu. Naprotiv – ispada da ništa nije znao o Holokaustu i da je brinuo za Jevreje.

Tim iskrivljenim pogledom na istoriju, Kujau pripisuje Hitleru reči koje je smestio u april 1933. godine: „Mere koje su 1. započete protiv jevrejskih institucija, za mene su previše nasilne, odmah sam upozorio ljude koji su za njih odgovorni. Neki su morali da budu isključeni iz partije.“ 

O brutalnom pohodu protiv jevrejskog stanovništva tokom „Kristalne noći“, 9. novembra 1938, lažni Hitler piše: „Nije prihvatljivo da nekoliko usijanih glava našoj privredi nanosi milionsku štetu, samo u staklu. (...) Pričali su mi o nekim ružnim napadima od strane nekih uniformisanih, ponegde i o ubijanju Jevreja i samoubistvima Jevreja. Da li su ti ljudi poludeli? Šta će u inostranstvu reći o tome?“ 

Na dan kada je održana Vanzejska konferencija, 20. januara 1942, u dnevniku stoji: „Očekujem izveštaje sa konferencije o jevrejskom pitanju. Obavezno moramo da nađemo mesto na Istoku gde bi ti Jevreji mogli da se izdržavaju. Zamolio sam učesnike konferencije za brzo rešenje. Mora postojati mesto na Istoku gde ti Jevreji mogu biti smešteni.“ 

Nigde se ne pominje da je tog dana uz kafu i sendviče donesena odluka o masovnom ubistvu miliona evropskih Jevreja uz reči „konačno rešenje jevrejskog pitanja“. 

Istraživački tim javnog servisa NDR zaključuje da se iza tekstova ne krije samo mašta ljudi željnih novca i prestiža, već da su „zapisi kreirani u desničarsko ekstremističkom duhu – i da poriču holokaust“. 

Neskriveno interesovanje za privatnog Hitlera 

Dakle, priča o najvećem medijskom skandalu u Nemačkoj nije samo priča o briljantnom falsifikatoru koji je prevario šefove popularnog nemačkog nedeljnika.

To je i priča o Nemcima od pre 40 godina: tada je još uvek postojalo neskriveno veliko interesovanje za Hitlera – naročito za to kakav je bio privatno.

U lažnim dnevnicima on nije predstavljen kao zločinac i masovni ubica, već kao brižan i odgovoran državnik, koji ni u kom slučaju nije mislio o logorima za istrebljenje, već ga je zanimala osetljivost Eve Braun, priče o ženama Jozefa Gebelsa i nadimanje stomaka. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.